Danska je jedna od zemalja koje se stalno rangiraju kao najsrećnije na svetu. Iako su Danci često iznenađeni tom činjenicom, sigurno rade ili misle na način koji ih čini srećnijim nego većinu drugih nacija Starog kontinenta. "Često me pitaju šta Dance čini tako zadovoljnim. Nordijski model blagostanja je dobar za ublažavanje izvora nesreće, a možda postoji nešto u našoj kulturi i jeziku što takođe poboljšava naše blagostanje“, kaže Meik Viking, izvršni direktor Instituta za istraživanje sreće, koji je posvećen merenju i razumevanju onoga što poboljšava blagostanje ljudi i opšti kvalitet života. "Ako želite nagoveštaj kako ovde pristupamo životu i razmišljamo o sreći, odgovor možete pronaći u ove tri fraze koje koristimo svakoga dana“, kaže Viking.
1. Ne postoji loše vreme – samo loša odeća
Ovo je stari danski izraz bez jasnog porekla. Tamo je oduvek bio deo kulture. Danska ima 365 dana kiše godišnje, ili je to subjektivni osećaj većine. "Da smo izlazili napolje samo kada je sunčano i toplo, to bi se retko dešavalo. Dobra vest je da čvrsto verujemo da se u većini vremenskih uslova može uživati, samo ako se obučete za tu priliku. Istraživački projekat Londonske škole ekonomije iskoristio je aplikaciju Mappiness koja je pratila je više od 30.000 ljudi i većina prijavila da ima veći nivo sreće kada su napolju u prirodi. Ne samo za Dance, već i za sve Skandinavce, postoji ljubav prema "friluftslivu" (slobodnom životu na otvorenom). Jednostavno uživanje napolju, bez obzira na godišnje doba, sastavni je deo života na severu Evrope. Još jedna njihova omiljena izreka kaže: "Loše vreme uvek izgleda gore kroz prozor.“
2. Želite li da se higirate?
"Hygge" ili "zabavno" jeste kamen-temeljac danske kulture i načina života. Možda je najbolje značenje opisati kao umetnost stvaranja ljupke i tople atmosfere. „Hygge“ je i glagol i pridev. Ključni pokazatelj društvenog život, razrađen do nivoa da se na njega gleda kao na deo nacionalnog identiteta Danske. Hygge je protivotrov za hladnu zimu, kišne dane i mrak. Iako je hygge važan tokom cele godine, zimi on postaje ne samo neophodnost već i strategija preživljavanja. Razgovor im pomaže da prepoznaju male trenutke radosti svakoga dana.
3. "Pyt med det" ili "Nije važno"
"Pyt med det“ je često korišćena fraza u Danskoj i prevodi se kao "Nije važno" ili "Ne brini za to". Prvobitno se zapravo korišćena kao psovka u značenju "pakao“. Danas ima sasvim drugačije značenje i konotaciju. Oličava duboko prihvatanje i oslobađanje od brige. Ta fraza je blagi izdisaj usred životnih oluja, uveravanje da će stvari biti u redu, čak i kada se čini da nisu. Ona je dobar podsetnik da se ne zamaraju malim stvarima, onim koje neće uticati na njihovu sreću ili kvalitet života. Neke porodice ili učionice čak imaju fizički „dugme pit“ koje možete pritisnuti kada naiđete na zabrinutost. Dakle, bez obzira na to da li je u pitanju manji zastoj ili veliko razočaranje, „pit med det“ ih ohrabruje da se oslobode negativnosti i krenu napred graciozno.
BONUS VIDEO:
Sensa/Z.A.