Ljudi su sve više ljuti i besni. Nekoliko veoma napetih životnih situacija nagnalo je Kurta V. Elu, psihologa, da se pozabavi baš temom ljutnje. On studente medicine i specijalizante psihijatrije podučava kako da upravljaju stresom, a ipak je u dva dana imao dva incidenta. "Svakog dana pomažem svojim pacijentima da se efikasnije nose sa stresorima i sa besom. Naravno, i ja sam čovek, ali ako izgubim smirenost, to nije dobro", piše pomenuti psiholog za portal psychologytoday.com. Ljutna i bes su definitivno u porastu, i to je svetski trend. Prema Galupovom izveštaju o globalnim emocijama, negativna osećanja bila su na prvom mestu u 2023, kao i 2022. U SAD su 92 procenta ljudi bili svedoi incidenta sa besom samo u saobraćaju. Zato je pomenuti psihlog popisao verovatne krivce koji doprinose globalnoj ljutnji. I na kraju je ponudio predloge koji će vam možda moći da se umirite.
Zašto su danas svi toliko ljuti?
1. Ljudi su umorni
Prema Centru za kontrolu i prevenciju bolesti, jedan od tri odrasla Amerikanca prijavi ne spava dovoljno svakog dana, oko 40 odsto odraslih navodi da zaspi tokom dana najmanje jednom mesečno. Dakle, polovina nas redovno zaspi tokom dana.
2. Ljudi su preplavljeni e-porukama
Svakoga dana većina ljudi dobija više e-poruka nego što može realno da procesuira. Prema nekim istraživanjima, svaka osoba dnevno primi u proseku 121 e-poruku. Istina, većina je verovatno beznačajna, ali neke su zaista važne. To od nas zahteva da ostanemo na oprezu kako nam ne bi promakla važna obaveštenja. To stanje stalnog uzbuđenja je stresno. Dodajte tome sve moguće informacije koje na razne načine stignu do vas.
3. Ljudi su uplašeni
Mediji igraju veliku ulogu u ovome, ali i stvarnost. Samo gledanje vesti je dovoljno da nekoga uplaši. Pošto studije pokazuju da model "strah podstiče bes“ u mozgu, strah je loše stanje u kojem treba ostati sa stanovišta upravljanja besom.
4. Svet je sve topliji, ljudi su se sve zagrejaniji
Prema klimat.govu, ovo je bila najtoplija godina u istoriji, a taj trend će se verovatno nastaviti, nažalost. Istraživači su predvideli da će klimatska kriza "dramatično povećati izloženost ljudi faktorima rizika za koje se zna da izazivaju agresivno i nasilno ponašanje“ (Miles-Novelo & Anderson, 2023). Drugim rečima, što svet postaje topliji, to smo i mi "topliji".
5. Ljudi su zaglavljeni u konkurenciji
Pokušajte da rezervišete sto u poslednjem trenutku u popularnom novom restoranu, ili da za praznik pronađete parking mesto u gradu, ili u nedelju sedište u crkvi. Život je na svakom koraku konkurentan, a vi morate da donosite odluke, da se trudite da imate bolji ulov, a to stvara napetost i ljutnju jer stvari ne funkcionišu uvek.
6. Ljudi imaju sve manje para
Baš kao što stvari postaju konkurentnije, na sličan način postaju skuplje. Ne treba gledati statistiku inflacije da biste to shvatili. Samo treba da odemo u supermarket ili rezervišemo odmor. Ne iznenađuje to što su finansijske brige povezane sa većim psihičkim stresom. Pošto bes može biti simptom mnogih psiholoških poremećaja, uključujući depresiju, anksioznost, alkoholizam i posttraumatski stresni poremećaj (PTSP), psihološki stres i bes mogu ići ruku pod ruku.
7. Ljudi su u bolovima
Prema izveštaju Gallup Global Emotions za 2023, skoro jedna trećina sveta svakodnevno trpi fizičke bolove. A to je tragično i doprinosi besu u svetu. Studije dokumentuju vezu između hroničnog bola i iskustva besa.
Uspostavljanje mira sa sobom i drugima
Primamljivo je očajavati, s obzirom na sveobuhvatnost izazova koji doprinose besu u našem svetu i nama samima. Problem izgleda ogroman. Najbolje mesto za početak, kao što je često slučaj, jeste sa nama samima. Na sreću, nismo potpuno bespomoćni. Evo nekoliko predloga šta vam je činiti:
1. Budite ljubazni prema sebi
Ovo je ključno za upravljanje besom i blagostanjem. Studije pokazuju da samosaosećanje može doprineti boljem mentalnom zdravlju i boljem spavanju. Nasuprot tome, samokritika može dovesti do štetnih uticaja u oba slučaja. Da bismo prevazišli bes, ključan je način života koji uključuje samosaosećanje i brigu o sebi. Zdrava ponašanja kao što su redovno vežbanje, pravilna ishrana, progresivno disanje i svesnost su ključni načini za promovisanje brige o sebi.
2. Oprostite sebi, oprostite drugima
Kao što samosaosećanje može poboljšati dobrobit, tako milosrđe prema drugima može učiniti isto. Jedan od načina da se to uradi jeste oprost. Suprotnost opraštanju je držanje pogrešnog, teškog psihološkog tereta. Način otpuštanja je kroz oproštaj. Studije to podržavaju, uključujući nedavnu analizu posredovanja koja je otkrila da oprost ima pozitivan odnos i sa smanjenjem besa i sa nadom. Ti faktori mogu indirektno uticati na psihičko zdravlje. Oproštaj je zdrav. Oprostiti nekome ne znači da odobravate njihovo problematično ponašanje, to jednostavno znači da odlučite da ga pustite za svoje dobro.
3. STOP
Ovaj jednostavan akronim može biti od pomoći u situacijama u kojima osećate da se bes pokrenu. Sastoji se od: stani, udahni, posmatraj, nastavi. Ljutnja može biti trenutna. Zato govorimo o "blesku" besa. Ako smo u stanju da ga osvestimo čak i nekoliko sekundi pre akcije, možda ćemo moći da promenimo svoj odgovor u nešto produktivnije. Zapamtite, bes je normalna ljudska emocija. Nije nužno da je problem ljutnja. Umesto toga, odgovor na emociju može postati destruktivan. Gorenavedenim alatima realno je moguće smanjiti negativan uticaj besa na naš život i na živote drugih ljudi, objašnjava dr Kurt V. Ela, psiholog.
BONUS VIDEO:
Sensa/Z.A.