Na ulici ih možete lako primetiti. Ne zastaju bez razloga, ne lutaju, ne usporavaju tamo gde mogu da nastave dalje i deluje kao da u svakom trenutku znaju kuda idu. Njihov korak je odlučan, kao da su već doneli odluku o pravcu i cilju, čak i kada samo žure na običan sastanak ili u kupovinu.
Dugo se brzina hodanja smatrala samo ličnom navikom, ali poslednjih godina postala je predmet brojnih istraživanja. Naučnici su otkrili da način na koji hodamo može otkriti mnogo više o našem telu, zdravlju, pa čak i načinu razmišljanja nego što smo ranije pretpostavljali.
Brzina hoda može biti pokazatelj zdravlja
Velike studije koje su obuhvatile veliki broj ljudi pokazale su vezu između brzine hodanja i dužine života. Osobe koje prirodno hodaju bržim tempom u proseku imaju duži životni vek, čak i kada se uzmu u obzir telesna težina i nivo fizičke aktivnosti.
Razlog nije samo u tome što se brže kreću, već zato što brz hod često ukazuje na dobro funkcionisanje kardiovaskularnog sistema, veću izdržljivost pluća, bolju ravnotežu i koordinaciju pokreta.
Zbog toga se brzina hodanja u medicini sve češće posmatra kao jedan od pokazatelja takozvane funkcionalne starosti, odnosno koliko dobro organizam zaista funkcioniše, nezavisno od broja godina.
Istraživanja su pokazala i povezanost između bržeg hoda i bolje kognitivne efikasnosti, kraćeg vremena reakcije i veće budnosti nervnog sistema. To ne znači da brz hod nekoga čini inteligentnijim, već da može biti odraz bolje usklađenosti različitih sistema u telu.
Brz hod otkriva i deo karaktera
Nije sve samo u biologiji. Kada su istraživači posmatrali ljude u svakodnevnim urbanim situacijama, primetili su da se brži hod češće povezuje sa osobama koje su usmerene ka ciljevima, vole da završe zadatke i ne prijaju im bespotrebna čekanja.
Takvi ljudi često imaju izražen osećaj za vreme i organizaciju. Njihov hod kao da prati njihov unutrašnji ritam, stalno su usmereni ka sledećem koraku, odluci ili obavezi.
Ipak, stručnjaci naglašavaju da brz hod ne mora uvek da znači samopouzdanje i energiju. Nekada može biti posledica stresa, napetosti i osećaja da osoba stalno mora negde da stigne.
Način hodanja utiče i na raspoloženje
Zanimljivo je da veza između tela i uma funkcioniše u oba pravca. Nije samo unutrašnje stanje ono koje određuje kako hodamo, već i sam način kretanja može uticati na to kako se osećamo.
U galeriji ispod pogledajte afirmacije za podizanje samopouzdanja!
Brži korak ponekad može doprineti većoj budnosti, energiji i koncentraciji, dok sporije i svesnije hodanje može pomoći da se osoba smiri i obrati više pažnje na okolinu.
Drugim rečima, hod nije samo odraz našeg stanja, već može biti i način da ga malo promenimo.
Ljudi vas procenjuju po koraku
Postoji još jedan zanimljiv aspekt, način na koji drugi ljudi doživljavaju naš hod. Mozgu je potrebno svega nekoliko trenutaka da formira prvi utisak, a pokreti tela u tome imaju veliku ulogu.
Odlučan i stabilan hod često se povezuje sa sigurnošću, smirenošću i sposobnošću, dok sporiji i nesigurniji pokreti mogu ostaviti utisak umora ili neodlučnosti.
U poslovnom svetu to je posebno izraženo, jer način kretanja često nesvesno utiče na procenu nečije organizovanosti, samopouzdanja i liderskih sposobnosti.
Nije svaki brz korak znak snage
Iako brz hod može biti znak dobrog zdravlja i energije, postoji i druga strana. Neki ljudi hodaju brzo ne zato što imaju višak energije, već zato što su stalno pod pritiskom i teško im je da uspore.
Razlika između ova dva načina je velika. Postoji brz korak koji dolazi iz sigurnosti, jasnoće i unutrašnje stabilnosti, ali postoji i onaj koji proizlazi iz napetosti i osećaja da osoba nikada nema dovoljno vremena.
Zato pravo pitanje nije samo: „Da li hodate brzo?“ Već i: „Da li možete da usporite kada želite?“
Jer način na koji hodamo možda govori mnogo više nego što mislimo, ne samo o našem telu, već i o tome kako živimo, razmišljamo i nosimo se sa svakodnevicom.
A kakav je vaš hod? Da li ste među onima koji uvek žure ili volite da idete polako i uživate u putu? Podelite svoje mišljenje u komentarima.
BONUS VIDEO: