Da li često provodite jutra prevrćući ceo stan u potrazi za ključevima? Prema mišljenju psihologa, ova ponavljajuća zaboravnost može mnogo toga da otkrije o načinu na koji vaš mozak funkcioniše – a iza nje se možda krije i jedna neočekivana prednost.
Gubljenje ključeva, pretraživanje cele kuće, osećaj panike dok pokušavate da se setite gde ste ih ostavili... Istraživanje instituta za istraživanje javnog mnjenja Ipsos procenjuje da Francuzi mesečno provedu i do dva i po sata tražeći ključeve i druge sitnice.
Zbog toga se postavlja pitanje: da li su ovakvi propusti koji se ponavljaju samo bezazlena navika ili znak problema sa pamćenjem?
Psiholozi koji proučavaju takozvanu svakodnevnu zaboravnost primećuju nešto drugačije. Prema studiji iz 2016, objavljenoj u časopisu "Journal of Applied Research in Memory and Cognition", ovakvi propusti javljaju se kod ljudi svih uzrasta i najviše utiču na svakodnevno funkcionisanje i osećaj blagostanja.
Ono što mnogi ljudi koji često gube ključeve imaju zajedničko jeste jedna zanimljiva osobina: njihov mozak je često preopterećen informacijama, pa daje prednost važnijim zadacima, dok sitni detalji ostaju u drugom planu.
I upravo tu se menja način na koji posmatramo ovu naviku.
Stalno gubite ključeve? Evo šta to zapravo znači
Studija ističe da "gubljenje ključeva od automobila ili zaboravljanje imena poznanika može dovesti do frustracije, ljutnje ili osećaja neprijatnosti“. Svakodnevna zaboravnost predstavlja značajan faktor koji utiče na naše svakodnevno raspoloženje.
Istraživanja takođe pokazuju da je ovakva vrsta zaboravljanja podjednako prisutna kod mlađih ljudi kao i kod starijih odraslih osoba. Gubljenje ključeva zato nije nužno znak problema, već veoma česta pojava koja se događa velikom broju ljudi.
Prema rečima lekara Džimija Mohameda, pamćenje ne funkcioniše poput računara.
"Memorija se ne može porediti sa čvrstim diskom na kojem se sve trajno čuva i gde se sećanja jednostavno vraćaju kada su nam potrebna“, objašnjava on.
Dodaje da su povremeni propusti u pamćenju potpuno normalni i da često nastaju zbog nedostatka sna, rasejanosti, problema sa pažnjom ili stresa, koji mogu da utiču na ključne delove mozga povezane sa pamćenjem.
Kad autopilot preuzme kontrolu nad mozgom
Kada imate osećaj da stalno gubite ključeve, razlog često nije u tome što ih ne primećujete, već što u trenutku kada ih odložite vaša pažnja već odlazi na nešto drugo – razgovor, razmišljanje o obavezama ili planiranje sledećeg zadatka.
Radnja postaje automatska, hipokampus ne registruje informaciju dovoljno snažno i sećanje se ne formira na pravi način.
Dakle, nije reč o potpunom gubitku pažnje, već o nedostatku fokusa u određenom trenutku.
Ljudi koji često gube ključeve neretko istovremeno razmišljaju o velikom broju stvari – obavezama, idejama i projektima. Njihov um radi brzo, predviđa situacije, planira unapred i usmerava energiju na ono što smatra najvažnijim.
Zbog toga rutinski detalji, poput navike da ključeve uvek ostavljaju na istom mestu, mogu ostati zanemareni.
Ova sposobnost snažnog usmeravanja pažnje na ono što je važno može biti korisna osobina koju primećuju i mnogi stručnjaci. U analitičkoj psihologiji Karla Gustava Junga, ključ se često povezuje sa simbolima kontrole i sigurnosti – temama koje se mogu povezati sa načinom na koji ljudi doživljavaju organizaciju i svakodnevni život.
U našoj galeriji pročitajte 4 citata Karla Junga koja pomažu da bolje sagledate život:
Kada treba obratiti pažnju i kako bolje organizovati svakodnevicu
Povremeno zaboravljanje ključeva uglavnom nije razlog za zabrinutost ako ih na kraju uvek pronađete, ako se učestalost ne povećava i ako ne primećujete druge teškoće – poput problema sa pronalaženjem pravih reči, snalaženjem u poznatom prostoru ili praćenjem jednostavnih uputstava.
Međutim, ako gubljenje stvari postane učestalo, počne da ometa svakodnevni život ili zabrine vaše bližnje, posebno sa godinama, razgovor sa lekarom može pomoći da se situacija bolje razume.
Da biste lakše upravljali brzim tempom svojih misli, a da pritom ne gubite stalno stvari, korisno je uvesti nekoliko jednostavnih navika.
Određivanje jednog stalnog mesta za ključeve čim uđete u kuću pomaže mozgu da bolje zapamti tu rutinu. Održavanje mentalne aktivnosti kroz slagalice, učenje novog jezika ili složenije hobije, poput baštovanstva, takođe može doprineti očuvanju svakodnevnih kognitivnih funkcija.
Ponekad zaboravljeni ključevi nisu znak slabosti pamćenja, već posledica toga što je vaš um usmeren na mnogo drugih stvari odjednom.
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili fotografija/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i propisima Zakona o javnom informisanju i medijima.
BONUS VIDEO: