Sigurno vam se nekada dogodilo da upoznate novu osobu, čujete kako se predstavlja, rukujete se, a već nekoliko sekundi kasnije ne možete da se setite njenog imena.
Mnogi zbog toga pomisle da su bili rasejani ili da nisu dovoljno pažljivo slušali. Međutim, psihologija nudi potpuno drugačije objašnjenje, zaboravljanje imena često nije znak nezainteresovanosti, već dokaz da ste bili usredsređeni na mnogo važnije stvari.
Pažnju ste usmerili na osobu, a ne na njeno ime
Dok vam se neko predstavlja, vaš mozak istovremeno obrađuje veliki broj informacija. Primećujete izraz lica, osmeh, ton glasa, način rukovanja, govor tela i energiju koju osoba ostavlja. Nesvesno procenjujete da li deluje opušteno ili nervozno, srdačno ili rezervisano, kao i kakav prvi utisak ostavlja.
Sve to dešava se u svega nekoliko sekundi i zauzima veliki deo vaše pažnje. Stručnjaci objašnjavaju da mozak najbolje pamti ono na šta je usmeren. Tokom prvog susreta količina novih informacija je ogromna, pa ime često bude jedina stvar koja se ne zadrži u pamćenju.
U galeriji ispod pročitajte najlepše citate Paula Koelja!
Drugim rečima, bili ste fokusirani na čoveka, a ne na „etiketu“ koju nosi. i to je jedna od vaših vrednijih osobina.
Zašto se imena najlakše zaboravljaju?
Psiholozi već dugo objašnjavaju ovaj fenomen kroz poznati Bejker–Bejker paradoks. U jednom eksperimentu ispitanicima je prikazana fotografija iste osobe. Jednoj grupi rečeno je da se čovek preziva Bejker, dok je drugoj rečeno da je po zanimanju pekar. Posle nekoliko dana ljudi su mnogo lakše pamtili da je osoba pekar nego da se preziva Bejker. Razlog je jednostavan.
Kada čujete zanimanje „pekar“, ono se automatski povezuje sa hlebom, brašnom, rernom, pecivom i mnogim drugim poznatim pojmovima. Mozak tako stvara mrežu asocijacija koja olakšava pamćenje.
Ime, s druge strane, predstavlja samo niz glasova koji nema posebno značenje niti se povezuje sa postojećim znanjem, pa zato mnogo lakše nestane iz sećanja.
Ali zato pamtite mnogo važnije stvari
Iako zaboravite ime, vrlo često ćete zapamtiti ono što osobu zaista opisuje. Možda se nećete setiti da li se zvala Darko ili Dejan, ali ćete se sećati da se vrato u rodni grad kako je bio uz starije roditelje, da obožava baštovanstvo ili da radi kao učitelj.
Takve informacije imaju emocionalno značenje i lako se povezuju sa onim što već znate, zbog čega ostaju u dugoročnom pamćenju.
To je znak pažljivog slušanja
Psiholozi smatraju da ljudi koji brzo zaboravljaju imena često pažljivo slušaju sagovornika. Njihova pažnja nije usmerena samo na reči, već i na emocije, način govora, raspoloženje i poruku koja stoji iza izgovorenog. Upravo zbog toga sagovornici često imaju utisak da su zaista saslušani i shvaćeni.
Naravno, pamćenje imena jeste korisna veština i može da se vežba. Ipak, činjenica da ste nečije ime zaboravili nekoliko sekundi nakon upoznavanja ne znači da vam ta osoba nije bila važna.
Naprotiv, moguće je da ste bili toliko usredsređeni na nju da za samo ime jednostavno nije ostalo dovoljno mesta u vašoj pažnji.
Na kraju, ljudi se mnogo češće sećaju kako ste učinili da se osećaju nego da li ste iz prvog pokušaja zapamtili njihovo ime.
