Da li želite da bolje slušate ljude, svesno pristupite njihovim mislima, osećanjima i rešavanju eventualnih problema? Evo kako da postanete osoba koja bolje sluša ljude oko sebe, uz jedan jednostavan trik.

Nije uvek lako slušati druge ljude, posebno ako vole da pričaju samo o sebi ili spadaju u energetske vampire. Ali naši bliski ljudi, prijatelji koji nas vole i podržavaju, uvek bi trebalo da dobiju našu nepodeljenu pažnju, otvoreno srce i rame za plakanje ako je potrebno.

Evo kako da uz jedan jednostavan trik postanete bolji u slušanju drugih ljudi!

Majkl P. Nikols, autor knjige "Izgubljena umetnost slušanja: Naučite da slušate i popravite odnose", savetuje jedan jednostavan trik.

Zamislite da razgovarate sa nekom osobom kojoj je potrebna vaša pomoć, ali nemate baš previše vremena, a kao da se vrtite u krug. U jednom trenutku ćete izgovoriti nešto, i moguće je da ćete napraviti veliku grešku. Osoba sa kojom razgovarate odjednom će se "zatvoriti" i idući put će dva puta razmisliti da li sa vama podeli neki svoj problem, a vi ćete se nakon toga osećati loše, kao da niste poštovali osećanja i raspoloženje te osobe.

Gde je zapelo? Nikols navodi da ste verovatno izneli neku tvrdnju koja se završava tačkom. Niste ostavili prostor za dalji razgovor i tu ste napravili grešku. Osoba se više ne oseća kao da je aktivno slušate, već kao da ste stavili tačku na celu priču, koja je možda imala i nastavak.

Primer takvih izjava je "OK, jasno mi je", "znam, sigurno ti je bilo teško", i razgovor je završen iako ste u suštini imali dobru nameru.

Rešenje je, navodi Nikols, da nikada ne iznosite u ovakvim situacijama tvrdnje koje se završavaju tačkom. Umesto toga, postavite pitanje koje može da nastavi ispovedanje ili diskusiju. Na taj način pokazaćete da se trudite da razumete i pomognete.

"Čak i takva tvrdnja, izgovorena tonom koji se završava uzlazno kao da na kraju ima znak pitanja, poziv je osobi da nastavi da razgovara", objasnio je Nikols.

"Otvorena" pitanja, odnosno rečenice koje na kraju nemaju definitivnu tačku, dobar su put ka produbljivanju razgovora. Osoba s kojom pričate odmah će osetiti potrebu da još nešto podeli sa vama.

Nikols, takođe, savetuje da vaše pitanje ne bude "ili-ili". Ne pitajte, na primer, "da li je to za tebe bilo uzbudljivo ili strašno", jer automatski nudite sagovorniku samo izbor, ne i slobodu. Bolje pitajte "šta misliš o tome" ili "kako se zbog toga osećaš".

(Sensa/A.S.)