- Preterano izvinjavanje može da bude znak straha od sukoba, nesigurnosti, socijalne anksioznosti ili potrebe da se udovolji drugima.
- Psiholozi navode da je kod nekih ljudi reč o automatskoj navici, pa 'izvini' koriste i kada nema stvarne krivice.
- Savetuju da se prati kada se izvinjavamo i da se izvinjenje po potrebi zameni zahvalnošću ili jasnijim pitanjem.
Da li ste se ikada uhvatili kako se izvinjavate nekome iako niste učinili ništa loše? Možda se izvinjavate konobaru kada tražite račun ili započinjete imejl rečenicom: "Izvinite što vas uznemiravam“ čak i kada je reč o sasvim uobičajenoj poslovnoj komunikaciji.
Iako na prvi pogled deluje kao bezazlena navika, preterano izvinjavanje ponekad može ukazivati na dublje obrasce ponašanja, poput straha od sukoba, nesigurnosti ili potrebe da udovoljimo drugima. Zašto se to dešava i kako možemo da prestanemo da se izvinjavamo za svaku sitnicu? Psiholozi imaju odgovore.
1. Strah od sukoba i želja da budete prihvaćeni
Mnogi od nas još od detinjstva uče da su sukobi nepoželjni, da treba da budemo poslušni i da ne pravimo probleme. Kasnije možemo početi da doživljavamo svaku napetost u međuljudskim odnosima kao potencijalnu pretnju.
U takvim situacijama, izvinjenje postaje svojevrsni štit. Izvinjavamo se unapred kako bismo ublažili moguću neprijatnost, čak i kada druga osoba nije pokazala nezadovoljstvo.
2. Preterana odgovornost za tuđe postupke
Ljudi koji se često izvinjavaju neretko preuzimaju krivicu i za događaje na koje ne mogu da utiču. Na primer, ako kolega ne preda izveštaj na vreme, možemo reći: "Izvini, verovatno nisam dovoljno jasno objasnio zadatak“, iako odgovornost nije na nama.
Ovakvo ponašanje može biti povezano sa preteranim osećajem odgovornosti, odnosno uverenjem da moramo da kontrolišemo ne samo svoje postupke već i ono što rade drugi ljudi.
3. Nisko samopouzdanje i osećaj da niste dovoljno dobri
Kada sumnjamo u sopstvenu vrednost, možemo imati utisak da zauzimamo prostor koji nam ne pripada ili da drugima predstavljamo teret. Zato izgovaramo rečenice poput:
- "Izvinite što prekidam.“
- "Oprostite što mi je trebalo ovoliko vremena.“
- "Izvinite što vas uznemiravam."
U nekim slučajevima, ovakve rečenice predstavljaju pokušaj da ublažimo unutrašnju nesigurnost i unapred se zaštitimo od moguće osude.
4. Socijalna anksioznost i strah od odbacivanja
Za osobe koje osećaju izraženu socijalnu anksioznost, izvinjavanje može postati način da provere da li je sve u redu u odnosu sa drugima. Mogu se plašiti da će biti pogrešno shvaćene, osuđene ili odbačene, pa izgovaraju "izvini“ kako bi smanjile napetost i dobile potvrdu da nisu učinile ništa pogrešno.
Međutim, preterano izvinjavanje ne donosi uvek olakšanje. Ponekad može dodatno učvrstiti uverenje da stalno grešimo ili da moramo da tražimo dozvolu za svaku svoju potrebu.
U našoj galeriji pročitajte kojih 10 fraza pametni ljudi koriste svakog dana:
5. Izvinjavanje kao automatska navika
Nije svako izvinjenje povezano sa nesigurnošću ili anksioznošću. Ponekad reč "izvini“ jednostavno postane poštapalica.
Koristimo je kada želimo da se uključimo u razgovor, zatražimo pojašnjenje ili iznesemo drugačije mišljenje. Vremenom to postaje automatski refleks, čak i kada nema razloga za izvinjenje. U takvim situacijama možemo početi da koristimo druge izraze, bez potrebe da menjamo čitav način komunikacije.
Kako da prestanete da se izvinjavate za svaku sitnicu?
Promena ne podrazumeva da treba potpuno da prestanemo da se izvinjavamo. Iskreno izvinjenje je važno kada pogrešimo ili nekoga povredimo. Cilj je da naučimo da razlikujemo stvarnu odgovornost od nepotrebnog osećaja krivice.
1. Obratite pažnju na sopstvene reči. Tokom dana pokušajte da primetite koliko puta kažete "izvini“ i u kojim situacijama. Zapitajte se da li je izvinjenje zaista bilo potrebno ili ste ga izgovorili iz navike.
2. Zamenite izvinjenje zahvalnošću.
- Umesto "Izvini što te uznemiravam“, možete reći "Hvala ti na vremenu“.
- Umesto "Izvini što prekidam“, pokušajte sa "Mogu li da postavim kratko pitanje?“.
- Tako ćete zadržati ljubaznost, bez nepotrebnog preuzimanja krivice.
3. Zapitajte se za šta ste zaista odgovorni. Pre nego što se izvinite, zastanite na trenutak i razmislite: Da li sam prekršio neko pravilo, povredio drugu osobu ili napravio grešku? Ako niste, možda nema potrebe da se izvinjavate.
Ne morate da se izvinjavate zbog toga što postojite
Ljubaznost i obzirnost jesu važne osobine, ali ne zahtevaju stalno izvinjavanje. Imate pravo da postavite pitanje, izrazite mišljenje, zatražite pomoć ili zauzmete svoje mesto u razgovoru, a da pritom ne osećate krivicu.
Najvažnije je da naučite da prepoznate razliku između iskrenog izvinjenja i potrebe da neprestano udovoljavate drugima. Ne morate da se izvinjavate samo zato što imate svoje potrebe, mišljenje i pravo da budete prisutni.
BONUS VIDEO: