Da li se često izvinjavate? 99% ljudi to radi u 7 situacija, a ni slučajno ne bi trebalo

Da li ste se ikada uhvatili sebe da kažete "izvini" kada za to zaista nemate razloga? Siguro jeste. Kao da nas neki ugrađeni refleks tera da koristimo izvinjenje za najsitnije stvari, često pre nego što smo uopšte obradili ono što se dešava. Navika preteranog izvinjavanja je duboka, a ne radi se uvek o iskrenom žaljenju. Ponekad se radi o želji da se stvari izglade ili izbegnu sukob po svaku cenu. Ali stalno izgovaranje "žao mi je" može učiniti da se osećamo poniženo, kao da smo uvek u krivu samo zato što smo svoji.

1. Kada vam je potreban lični prostor

Mnogi ljudi se osećaju primorani da se izvine kada odbiju društveni poziv ili odluče da provedu vreme sami. Brinu se da bi time povredili nečija osećanja priznajući da im je potrebna samoća. A u stvarnosti - lični prostor je neophodan za emocionalno blagostanje.
Zdravi odnosi napreduju kada svaka osoba poštuje granice druge osobe. Niko nema pravo na vaše vreme 24/7.

Kada kažete "Treba mi mirno veče da napunim baterije“, nikome ne dugujete izvinjenje za to. Ako počnete da se osećate krivim, podsetite se da samoća nije sebičnost već briga o sebi. Mnogo ste prisutniji i angažovaniji kad sebi date vremena da se odmorite i udahnete.

2. Kada iznosite iskreno mišljenje

Postalo je uobičajeno da ljudi kažu "izvini, ali…" neposredno pre nego što kažu kako se zaista osećaju. Negde usput, shvatili smo da je iskrenost nepristojna ili konfrontirajuća. Ali ako je vaša namera da komunicirate s poštovanjem, nemate zbog čega da vam bude žao.  Zamislite da stalno skrivate svoje stvarne misli ili preferencije. Na kraju se pojavi ogorčenost. Možda čak izgubite iz vida ko ste i za šta se zalažete.

Iskrenost iz ljubaznosti može stvoriti dublje veze i pomoći vam da bolje razumete jedni druge. Ljudi cene jasnoću, čak i ako to dovodi do kratkih neslaganja. Razmena ideja s poštovanjem može biti zdrava jer ukazuje na to da obe strane veruju u vezu dovoljno da ona bude stvarna.

3. Kada ste emotivni

Suze ili snažne emocionalne reakcije mogu učiniti da osećate kao da opterećujete druge. Kada kažete "Izvini, samo sam previše emotivan“ kad god plačete pred nekim, treba da znate da su emocije signali, a ne mana. Suprotno onome što društvo često implicira, nije sramota izraziti kako se zaista osećate. U stvari, dopuštanje sebi da budete ranjivi može produbiti veze sa ljudima oko vas.

Takođe vam pomaže da obradite i oslobodite napetost, umesto da sve potiskujete dok kasnije ne eksplodirate. Ako neko loše reaguje na vašu ranjivost, reč je više o njegovoj udobnosti nego o vašem pravu na izražavanje. Zdravi odnosi mogu da podnesu emocionalnu iskrenost. To nije nešto za šta treba da se izvinjavate.

4. Kada se izvinjavate zbog ličnih dostignuća

Da li ste ikada zatekli sebe da kažete "Žao mi je ako ovo zvuči kao hvalisanje“ kada delite dobre vesti? Većina ljudi radi to pokušavajući da izbegne da se neko drugi oseća neprijatno. Ali razmislite o tome: zašto biste se izvinjavali za vaše uspehe?

Proslavljanje pobeda, velikih ili malih, deo je priznanja napornog rada koji ste uložili. Svojim dostignućima inspirišete druge da učine isto. Umanjivanje važnosti sopstvenih dostignuća proizilazi iz ograničavajućeg uverenja: ideje da je tuđa udobnost uvek važnija od vašeg ponosa ili radosti. Kad prestanete da se izvinjavate za svoja dostignuća, dajete sebi dozvolu da zakoračite u svoj puni potencijal. Pokazujete ljudima da je moguće sijati bez umanjivanja tuđe svetlosti. A to je moćna izjava.

5. Zato što ste rekli "ne"

"Ne" jeste rečca ali i potpuna rečenica, no mnogi od nas se izvinjavaju da bi ublažili udarac. Ponekad čak izmišljamo i razrađene izgovore samo da ne izgledamo sebično. Ipak, postavljanje granica nije zločin - to je oblik samopoštovanja. Ako automatski kažete "Žao mi je, ali stvarno ne mogu“, razmislite da li vam je to izvinjenje uopšte potrebno. Jednostavna "Cenim ponudu, ali nisam dostupna“ često je dovoljno. Ne dugujete detaljno objašnjenje zašto nešto ne možete ili nećete učiniti, posebno ako to ugrožava vaše blagostanje.

Ljudi koji imaju problema da kažu "ne" često imaju strah od odbijanja. Oni se brinu da će odbijanjem zahteva biti odgurnuti ili osuđeni.  Ali u stvarnosti, pravi prijatelji i kolege koje vas podržavaju poštuju vaše granice - čak i ako se osećaju razočarano.

6. Zbog manje neprijatnosti

Ponekad ljudi kažu "izvini“ za tako male stvari kao što su vreme, gužva u saobraćaju ili prodavnica koja nema određenu stavku. Ali da li su zaista mi krivi što pada kiša ili što ne radi prevoz?

Izvinjenje zbog nekontrolisanih događaja može da vas opterećuje, kao da ste odgovorni za manje nesreće celog sveta. To takođe signalizira drugima da ste voljni da okrivite bilo šta, što može postaviti opasan presedan u vašim odnsoima. Kada nešto zaista ne zavisi od vas, neutralnija fraza poput "cenim vaše strpljenje“ može biti dovoljna. Prekinućete naviku preuzimanja krivice za stvari koje, realno, nemaju nikakve veze s vama.

7. Zbog toga ko ste i kakvi ste

U korenu mnogih nepotrebnih izvinjenja leži dublja nesigurnost - da to što ste vi vi možda nije prihvatljivo. Kažete "izvini“ što ste bili previše tihi, preglasni, suviše glupi, previše intenzivni. Izvinjavate se zbog čudnih stavki koje nas zapravo čine jedinstvenim.

Ipak, prihvatanje svog autentičnog ja – mana, ekscentričnosti i svega toga – jedan je od najoslobađajućih koraka koje možete preduzeti.

Ne prigušujte svoju ličnost da biste se uklopili, ne treba da se izvinjavate zbog svog neobičnog smisla za humor ili ljubavi prema samoći. Naučite "Izvini što sam ovakav“ zamenite sa "Dozvoljeno mi je da budem ja“. Za taj pomak je potrebno vreme, ali svaka mala pobeda podiže samopouzdanje.

Čvrsto biti ono što jeste ne znači da nikada ne pravite kompromise ili ne uzimate u obzir tuđa osećanja. To znači da prestajete da tražite dozvolu da postojite u svojoj koži. Verujete da ste više nego dovoljni - i nije vam potrebno izvinjenje što ste ljudi.

BONUS VIDEO: