- Psiholozi kažu da želja za samoćom ne znači nužno odbacivanje ljudi, već potrebu za manjom stimulacijom i predahom od svakodnevnog pritiska.
- Važno je razlikovati autentičnu samoću, koja smiruje i vraća fokus, od prividne, koja često prikriva usamljenost i može voditi ka povlačenju.
Poruka stiže u petak u 16.40: "Izvini, ova nedelja me je potpuno iscrpela. Možemo li da pomerimo viđanje za sledeći vikend?" Zatim spuštate telefon na sto i osećate kako vam nešto u grudima popušta.
Nije to bio loš plan. Trebalo je da se vidite sa osobom koju volite, koja vam je draga, ali ipak, čim je dogovor otkazan, u stanu je nastala tišina koja je delovala gotovo kao dobra vest.
I dalje želite da ta osoba bude deo vašeg života. Samo što ste te večeri više od svega želeli da ne morate ništa. A kada je neko preko puta vas, teško je pronaći taj osećaj potpunog mira.
Psiholozi koji proučavaju samoću otkrivaju da je potreba za vremenom koje provodimo sami mnogo složenija od jednostavne tvrdnje da je introvertima potrebno da napune baterije.
Želja da budemo sami može imati različita značenja, u zavisnosti od toga zašto nam je potrebno vreme za sebe, da li smo ga sami izabrali i kako ono utiče na naše odnose s drugima.
Želja da budemo sami često znači da nam treba manje stimulacije, a ne manje ljudi
Razmislite šta jedan petak uveče s prijateljem zapravo zahteva od vas. Pratite razgovor, čitate izraz njegovog lica, razmišljate šta ćete sledeće reći, odlučujete koliko ćete ispričati o svojoj nedelji i primećujete kada je drugoj osobi dosta.
Ništa od toga nije neprijatno, ali sve zahteva određeni napor.
Zato kada ljudi požele da budu sami, tišina im najčešće nije jedini cilj. Žele prostor u kojem se od njih ništa ne očekuje, u kojem mogu slobodno da razmišljaju i jednostavno budu ono što jesu.
Psihološkinja Taj-vu Ngujen sprovela je niz eksperimenata na Univerzitetu u Ročesteru i otkrila da je samo 15 minuta provedenih nasamo, bez elektronskih uređaja, smanjilo intenzitet snažnih emocija, kako prijatnih tako i neprijatnih, i učinilo učesnike smirenijim i manje anksioznim. Ovaj fenomen njen tim nazvao je efektom emocionalnog smirivanja.
Upravo to može da donese otkazano viđanje. Nije reč o tome da izbegavamo prijatelja, već da nam je potrebno da smanjimo intenzitet svega što od nas zahteva svakodnevni život.
U galeriji ispod pogledajte i citate Karla Junga koji će vam pomoći da bolje razumete sebe:
Zašto birate samoću važnije je od toga koliko vremena provodite sami
Koliko je samoće previše? Istraživanja pokazuju da ne postoji univerzalna mera.
Nguyjn je u saradnji sa psihološkinjom Netom Vajnstin sa Univerziteta u Redingu sprovela istraživanje u kojem je tokom 21 dana pratila 178 odraslih osoba. Tokom dana kada su provodili više vremena sami, učesnici su prijavljivali manje stresa i veću slobodu da budu ono što jesu, ali i više usamljenosti i manje zadovoljstva životom.
Ključna razlika bila je u tome da li su samoću sami birali ili im je bila nametnuta.
Psihološkinja Virdžinija Tomas sa koledža Midlburi pravi razliku između autentične i prividne samoće.
Autentična samoća podrazumeva povezivanje sa sobom, ličnim interesovanjima ili svetom oko nas. Prividna samoća, s druge strane, uglavnom služi kao način da skrenemo misli sa neprijatnih osećanja. Tada se ispod površine krije usamljenost, dok vreme prolazi uz beskonačno pregledanje sadržaja na telefonu.
Oba iskustva mogu se dogoditi u istom praznom stanu, istog petka uveče. Ali jedno će vam pomoći da se ponovo osećate kao svoji, dok će vas drugo ostaviti na istom mestu.
Zato se zapitajte: da li ste vreme nasamo proveli zbog nečega što vam je važno ili samo da biste pobegli od nečega?
Nedostatak vremena za sebe ima svoje ime i često se oseća kao običan stres
Većina razgovora o samoći usmerena je na problem previše vremena provedenog nasamo. Međutim, postoji i suprotan problem – kada nam nedostaje vreme koje bismo proveli sami.
Psiholog Robert Koplan sa Univerziteta Karlton i njegove kolege za ovaj osećaj koriste termin aloneliness, koji označava neprijatnost izazvanu nedostatkom vremena za sebe.
Koplan je objasnio da nedostatak samoće može kod ljudi izazvati stres, tugu i razdražljivost, a da oni pritom ne shvataju da im zapravo nedostaje vreme nasamo.
Za mnoge ljude otkazivanje dogovora nije znak problema, već način da se problem reši. Nedelja je bila ispunjena ljudima – kancelarija, grupni razgovori na telefonu, deca, partner, prevoz pun nepoznatih ljudi – i telo je konačno pronašlo malo prostora za predah.
Ako se potreba da budete sami javlja uvek u istom delu nedelje, obratite pažnju na taj obrazac. Možda vaš društveni život uopšte nije problem. Možda je problem sve ono što mu prethodi.
Kada povlačenje postaje znak upozorenja?
Postoji i druga strana samoće o kojoj je važno govoriti. Povlačenje i izolovanje od porodice i prijatelja mogu biti među promenama u ponašanju koje prate depresiju. Američki Nacionalni institut za mentalno zdravlje navodi ih uz gubitak interesovanja za aktivnosti koje su ranije pričinjavale zadovoljstvo i dugotrajan osećaj praznine.
Na prvi pogled, ovakvo ponašanje može izgledati isto kao vikend koji neko želi da provede sam kako bi se odmorio. Međutim, razlika je u tome u kom smeru nas samoća vodi.
Zdrava samoća nas ponovo usmerava ka ljudima. Iz nje izlazimo odmorniji i spremniji za odnose. Druga vrsta samoće vodi nas sve dalje od drugih, a svaki novi dan čini pomisao na druženje sve manje privlačnom.
Ako nedeljama osećate potrebu da se povlačite od drugih, a više vas ne raduju stvari koje su vam ranije pričinjavale zadovoljstvo, važno je da o tome razgovarate s nekim, po mogućstvu sa stručnjakom.
Prijateljstva zahtevaju negovanje – samoća mora da ima i svoj kraj
Vaša prijateljica će razumeti ako jednom pomerite večeru. Verovatno će razumeti i drugi ili treći put. Ali nakon nekog vremena možda će prestati da vas poziva, ne zato što je ljuta, već zato što poziv stalno šalje, a zauzvrat ne dobija ništa.
Istraživač komunikacije Džefri Hol sa Univerziteta u Kanzasu procenio je da je potrebno više od 200 sati zajednički provedenog vremena da bi poznanstvo preraslo u blisko prijateljstvo. Njegovo istraživanje pokazuje koliko je zajedničko vreme važno za izgradnju odnosa.
Ljudi koji umeju da budu sami toga su svesni. Uzeće petak za sebe, ali će se već u subotu javiti prijatelju sa konkretnim predlogom novog datuma, umesto neodređenog "čujemo se uskoro". Svojoj samoći daju početak i kraj, kako se ona ne bi pretvorila u zid između njih i drugih ljudi.
Ljudi kojima prija sopstveno društvo često su prisutniji i posvećeniji kada su sa drugima. Upravo je u tome ravnoteža koju pokušavaju da pronađu.
Želja da budete sami sama po sebi ne znači da ćete izgubiti prijatelje. Problem nastaje kada se povlačite od drugih, a ne umete da prepoznate šta vam je zaista potrebno.
Zato pošaljite poruku. Uživajte u tišini. Ali napravite novi plan pre nego što vam samoća postane toliko udobna da više ne poželite da je napustite.
BONUS VIDEO: