Kada temperature znatno porastu, mnogi posegnu za prskalicom kako bi osvežili sobne biljke. Međutim, voda na listovima nekim vrstama može da nanese više štete nego koristi. Umesto da ih rashladi, može izazvati opekotine, truljenje i razvoj gljivica.
Zašto prskanje može da bude štetno i za koje biljke?
Biljke vodu upijaju kroz koren, a ne preko listova. Prskanje povećava vlažnost vazduha samo nakratko, dok kapljice koje ostanu na listovima mogu da naprave ozbiljne probleme.
Najčešće posledice su:
opekotine na listovima ako su izloženi suncu
razvoj plesni i gljivica zbog zadržavanja vlage
truljenje rozete ili gomolja kod osetljivih biljaka.
Iako se veruje da prskanje sprečava pojavu paukovih grinja, u praksi, kratkotrajna vlaga nema gotovo nikakav efekat na ove štetočine, dok povećava rizik od gljivičnih bolesti. Ako je vazduh suv, mnogo bolje rešenje su ovlaživač ili posuda sa vlažnim kamenčićima.
- Ljubičice
Afričke ljubičice imaju baršunaste listove koji dugo zadržavaju vodu. Vlaga izaziva fleke, truljenje i može uništiti središte rozete. Umesto prskanja, prašinu uklanjajte mekom četkicom. - Gloksinije
Veliki baršunasti listovi i cvetovi lako stradaju od kapljica vode. Zalivajte isključivo zemlju ili tacnu, nikada lišće. - Begonije
Većina begonija ne podnosi prskanje. Vlažni listovi pogoduju razvoju pepelnice i sive plesni, naročito leti. - Sve biljke sa plišanim listovima
Ako su listovi mekani, dlakavi ili baršunasti, prskalica nije dobar izbor. Tu spadaju streptokarpus, episcija, ginura, pojedine peperomije i druge slične vrste. - Orhideje
Kod falenopsisa voda lako dospeva u središte biljke, gde izaziva truljenje tačke rasta. Orhidejama je potrebna vlažnost vazduha, ali ne i mokri listovi. - Kalateje, marante i stromante
Ove biljke vole vlažan vazduh, ali ne i vodu na listovima. Prskanje često dovodi do pojave fleka i gljivica. Mnogo bolje rešenje su ovlaživač ili tacna sa vlažnim kamenčićima. - Ciklame
Voda koja dospe na gomolj ili u osnovu peteljki može izazvati truljenje. Zalivajte samo uz ivicu saksije ili preko podmetača. - Sukulenti i kaktusi
Sukulenti imaju zaštitni voštani sloj koji voda može da ošteti. Kapljice se zadržavaju u rozetama i povećavaju rizik od truljenja. Njima je potrebno samo pravilno zalivanje. - Biljke u cvatu
Bez obzira na vrstu, biljke tokom cvetanja ne treba prskati. Kapljice ostavljaju fleke na laticama i mogu da skrate trajanje cvetova.
Koje biljke vole prskanje?
Prskanje odgovara vrstama sa glatkim, sjajnim listovima koje prirodno rastu u tropskim šumama, kao što su:
monstera
paprati
fikusi
filodendroni
singonijumi
epipremnum
hlorofitum
spatifilum (bez kvašenja cvetova)
citrusi.
Kako pomoći biljkama tokom vrućina?
Ako biljka ne podnosi prskanje, bolje je da:
postavite posudu sa vlažnim kamenčićima ili ekspandiranom glinom
grupišete biljke kako bi stvarale vlažniju mikroklimu
koristite ovlaživač vazduha
zaštitite ih od jakog podnevnog sunca
prilagodite zalivanje potrebama svake vrste.
U našoj galeriji pročitajte kojih je 6 najboljih domaćih prihrana za biljke:
Kakvu vodu da koristite?
- Za zalivanje i brisanje listova najbolja je odstajala, filtrirana ili prokuvana voda sobne temperature.
- Tvrda voda ostavlja bele naslage koje mogu da zapuše pore na listovima.
Kada je najbolje prskati biljke?
Ako biljka podnosi prskanje, to radite isključivo ujutru. Tokom dana kapljice mogu izazvati opekotine, a uveče se voda sporo suši i povećava rizik od gljivičnih bolesti.
Prskalica nije univerzalno rešenje za letnje vrućine. Pomenute biljke koje ne vole da se prskaju mnogo će bolje podneti leto uz pravilno zalivanje i vlažniji vazduh nego uz svakodnevno orošavanje. Pre nego što poprskate biljku, proverite kakvi su njeni listovi – upravo oni često otkrivaju da li će joj voda prijati ili napraviti problem.
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili fotografija/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i propisima Zakona o javnom informisanju i medijima.
BONUS VIDEO:
