Kompanija „Werner & Mertz”, proizvođač brenda Frosch, preuzima ulogu predvodnika u upotrebi ekološki korisne plastične ambalaže i 2012. godine lansira „Frosch inicijativu” sa ciljem da podigne svest korporacija da je ulaganje u održivost ekonomski isplativo...

Proizvodnja plastike udvostručuje se na decenijskom nivou, kao i ukupna količina otpada u svetskom okeanu. Oko osam miliona tona plastike se godišnje izbaci u more, tako da će u okeanima do 2050. godine biti više plastike nego ribe, ako se ne promeni način na koji se u svetu danas proizvodi, koristi i odlaže plastika. Prema procenama, u okeanima je danas, uz morski svet i 150 miliona tona plastike jer se svake godine u njih baci količina koja odgovara istovaru sadržaja jednog kamiona za odnošenje smeća u
okean svakog minuta. Iako je plastična ambalaža integralni i važan deo globalne ekonomije, njena proizvodnja je alarmantno porasla u poslednjih 50 godina, sa 15 miliona tona u 1964. godini na 311 miliona u 2014.

NEVIDLJIVA OPASNOST
Foto: PROMO nevidljiva-opasnost_

Primera radi u Zapadnoj Evropi se proizvede 136 kg plastike po čoveku svake godine, a
samo u Nemačkoj se proizvede 500 tona mikroplastike za kozmetiku svake godine. U prirodi se plastika razlaže na manje čestice tako da ih vetar raznosi do jezera i okeana, pa većina ovih čestica završi u otpadnim vodama, gde mikroplastika privlači i druge štetne materijale iz mora, tako da osim nje morski organizmi unose još i pesticide i druge otrovne materije.

Veliki problem predstavlja transfer ovih čestica kroz lanac ishrane, jer oni postepeno dolaze i do prehrambenih proizvoda. Ribe jedu mikroorganizme zagađene plastikom koju mi koristimo u ishrani zajedno sa onom koju su apsorbovale. Osim toga što je
unosimo u sebe putem hrane životinjskog porekla, čestice mikroplastike zadržavaju se i u biljkama koje ne mogu da je prečiste, a dokazano je da su hemijske komponente sadržane u mikroplastici kancerogene, te njihov unos u organizam ima ozbiljne posledice. Izvori mikroplastike ne nalaze se samo u lancu ishrane, već i u odeći koju nosimo, jer su mnogi moderni tekstili delom ili potpuno sačinjeni od plastičnih
vlakana, a „mikrokuglice“, sačinjene od polietilena, nalaze se i u kozmetičkim sredstvima i kućnoj hemiji.

Poslednjih godina raste svest o ovoj nevidljivoj opasnosti. U Sjedinjenim Američkim Državama, Ilinois je prva država koja je donela zakon o zabrani proizvodnje i prodaje sredstava koji sadrže mikroplastiku. Ova dva dela zabrane stupila su na snagu 2018. i 2019. godine. Kompanija „Werner & Mertz“, proizvođač brenda Frosch, preuzima ulogu predvodnika u upotrebi ekološki korisne plastične ambalaže i 2012. godine lansira „Frosch inicijativu“ sa ciljem da podigne svest korporacija da je ulaganje u održivost
ekonomski isplativo, upravo pokazavši to na svom primeru. Udeo recikliranog materijala u Frosch ambalaži iznosi 100 odsto, čime se štede dragoceni resursi i redukuje potrošnja energije i emisije CO2.

U Holandiji je lansirana aplikacija „Pobedi mikrokuglice” („Beat Microbeads“) koja omogućava potrošačima da skenirajući bar kod proizvoda saznaju da li se u njihovom sastavu nalazi mikroplastika.

Postala je veoma popularna zbog nastojanja da ubedi velike multinacionalne kompanije da objave nameru prestanka korišćenja mikroplastike u svojim proizvodima. Veliki broj zemalja poput Holandije, Luksemburga, Belgije, Austrije i Švedske podnele su zajedničku inicijativu za zabranu upotrebe mikroplastike u proizvodima, navodeći da je to od „najvećeg prioriteta”, naročito u kozmetici i deterdžentima. Evidentna je neophodnost promene u ekonomiji plastike jer iako je prošlo više od 40 godina kako je lansiran prvi univerzalni simbol za reciklažu, samo 14 odsto plastične ambalaže prikupi se za recikliranje. Kada se oduzmu gubici zbog sortiranja i ponovne prerade, ostaje samo pet odsto vrednosti materijala.