Sremuš ili šumski luk je divlja biljka koja raste najčešće u močvarnim šumama, a njena sezona je početak proleća. Izuzetno je bogat vitaminom C, a sjajna je za prolećno čišćenje, odnosno detoksikaciju krvi, creva i želuca. Ima antibakterijska, antibiotska i antiseptička svojstva, a smatra se da je lekovitiji od crnog i belog luka. Delotvoran je kod problema sa želucem i crevima, dijareje, nadimanja i grčeva, a izvrstan je i za čišćenje creva.
U lekovitom svojstvu sremuša možete uživati i cele godine, a način fermentacije je izuzetno jednostavan. Narodni travar i novinar Momčilo Antonijević i majstorica fermentacije Jelena Belgrave, za Jutarnji program RTS-a pokazali su kako da sačuvate lekovito svojstvo sremuša i za zimu.
Kako su istakli, sremuš je biljka koja ne može da se suši, zato je fermentacija idealan način i potpuno prirodan proces da je sačuvate. "Cele listove sremuša stavimo u posudu. Na jednu vezu sremuša dodamo pola kašičice soli. Listovi će se malo osušiti i krenuće da se "znoje", a stabljike treba da izlomite kako bi pustile vodu. Ne seckamo sremuš, već ga samo cedimo i gnječimo. Ovo može da stoji jako dugo, ali što duže stoji, ukus će se menjati." - objasnila je Jelena Belgrave.
Kada izgnječite dsremuš, stavite ga u teglicu, pa ga prelijte sokom koji je sremuš pustio tokom gnječenja. "Vodite računa da ima dovoljno soka koji je sremuš pustio da može da ga pekrije. Sve što je ispod tog soka, a teglica je zatvorena, nema dotoka kiseonika, mikrobi će krenuti da razgrađuju te ugljene hidrate stvarajući malo etanola, malo mlečne kiseline koje su probiotske za nas."
Ističu da ukiseljeni sremuš menja ukus već nakon dve nedelje, a kada bi ga ostavili na godinu dana i dve godine, bio bi još blaži, nema tu jačinu i gorčinu svežeg sremuša. Važno je da dobro u tegli "sabijete" sremuš i zalijete tečnošću koju je sremuš pustio dok ste ga gnječili, važno je da nema "džepova" da vazduh ulazio. Već nakon dve nedelje može da se jede, ali može da se čuva do dve godine.
Izvor: Sensa