Kada su temperature vazduha ekstremno visoke, povećan je rizik od toplotnog udara. Nastaje kao rezultat naglog, prekomernog povećanja telesne temperature tela kada organizam nije u stanju da reguliše temperaturu. Ne mora da bude posledica direktne izloženosti sunčevim zracima (što je slučaj kod sunčanice). Može da se desi nakon, na primer, dugotrajnog sedenja u pregrejanom automobilu, ako radite pored velikih mašina ili peći (pekare, roštiljdžinice), na ulici i u sličnim situacijama. Obično se javlja usled povećane vlažnosti vazduha, jer je u takvim uslovima otežano znojenje i prirodno hlađenje organizma. Tada dolazi do poremećaja centra za termoregulaciju, temperatura tela nastavlja da raste i može da dostigne i 40 podeljak na Celzijusovoj skali, što je veoma opasno po zdravlje.
Simptomi toplotnog udara
Pre pojave toplotnog udara mogu se javiti određeni simptomi- malaksalost, grčevi, vrtoglavica, žeđ, slabost. Zbog dehidratacije, osoba prestaje da se znoji i oseća jaku glavobolju, vrtoglavicu, zujanje u ušima, pulsiranje u grudima i jaku vrućinu. Može da dođe i do naglog kolapsa usled pada krvnog pritiska. Osoba koja je doživela toplotni udar ne znoji se, koža joj se suva, veoma topla, a puls slab i srce ubrzano kuca.
Toplotni udar dovodi do disfunkcije centralnog nervnog sistema koja razultuje delirijumom, konvulzijama, a u najtežim slučajevima i komom ili čak smrtnim ishodom.
Kako pomoći osobi koja je doživela toplotni udar?
Treba odmah pozvati hitnu pomoć, a zatim osobu skloniti u hladovinu, skinuti joj odeću i obilno je rashlađivati vodom.
Na koji način može da se spreči toplotni udar?
Pre svega, ne izlazite na ulicu bez preke potrebe i u najtoplijem delu dana. Ako morate, obucite laganu obuću i prozračnu odeću, zaštitite glavu šeširom ili kačketom. Pijte dosta tečnosti i nigde ne idite bez flašice vode!
Izvor: Sensa