Osećanje optimizma je direktno povezano sa našim mentalnim, emocionalnim i fizičkim zdravljem. A koliko ćemo optimizma imati zavisi i od onoga čime ga hranimo. Takođe, kakvo će naše psihofizičko i emocionalno stanje biti, zavisi između ostalog i od toga šta unosimo u sebe i kako tretiramo svoje telo. Loša ishrana može biti jedan od uzroka pojave teskobe, nervoze i drugih negativnih emocija. Postoje određene namirnice koje neguju telo kao celinu i utiču na poboljšanje raspoloženja i stvaraju osećaj pozitivnog stava - optimizma.
1. Omega-3 masne kiseline - klinička ispitivanja su pokazala da moždane ćelije tretirane omega-3 masnim kiselinama drugačije reaguju na hormon stresa nego kada ovaj nutrijent izostane iz ishrane. A glavni izvori omega-3 možemo pronaći u plavoj ribi, lososu, orasima, čija i lanenim semenkama, kao i njihovim uljima i drugim biljnim uljima.
2. Selen - smanjuje anksioznost, depresiju i umor. Hronično nizak nivo selena može izazvati kognitivne probleme i zastoje u razvoju. Najviše je zastupljen u semenkama suncokreta, brazilskom orahu, džigerici, ćuretini, jajima, pečurkama.
3. Magnezijum - nedostatak magnezijuma može povećati rizik za razvoj depresije. Zeleno lisnato povrće (kelj, brokoli, spanać) sadrži hlorofil koji je naročito dobar izvor magnezijuma. Takođe bademi, lešnici, orasi, indijski oraščići, čija semenke, semenke bundeve - osiguraće nam dovoljan unos magnezijuma za povratak lepih emocija.
4. Vitamin C – neka istraživanja govore u prilog tome da optimalan nivo vitamina C u organizmu doprinosi sposobnosti našeg tela da se efikasnije izbori sa posledicama stresa.
5. Triptofan za dobro rasoloženje. Triptofan je amino kiselina neophodna za stvarnje serotonina - hormona sreće i potrebno ga je svakodnevno konzumirati. Nalazi se u urmama, jogurtu, mladom siru, jajima, ćuretini, susamu, bananama, kikirikiju i svima omiljenoj čokoladi.
Recept za osnaživanje optimizma
Na pitanje koja je od navedenih namirnca najbolja - odgovor je, takve namirnce nema!
Najbolje je osluškivati svoje telo koje nam svakodnevno govori šta mu je potrebno u određenom trenutku i šta je najbolje za njega.
Dakle, zdrava hrana koja podstiče proizvodnju hormona za dobro raspoloženje podrazumeva balansiran obrok, prilagođavanje trenutnom zdravstvenom stanju, konstituciji, godišnjem dobu i životnom stilu kao i podneblju,okruženju u kojem živimo. Takođe, potrebno je da stablizujemo nivo šećera u krvi tako što ćemo smanjiti količinu prerađenih ugljenih hidrata u ishrani, a povećati unos namirnica „za optimizam“ koje pogoduju mentalnom zdravlju i boljem raspoloženju.
Izvor: Sensa/Irina Brajčić, Edukator zdravlja-zdrava ishrana