5 stvari neurolozi rade da spreče demenciju: Kolegama ne šalju mejl, a svakom obroku dodaju kašiku ulja

Promene u načinu života mogu da smanje mogućnost za pojavu demencije, a 5 neobičnih stvari neurolozi rade svakoga dana da spreče demenciju, a nisu mozgalice.

Shutterstock

Budući da živimo duže nego prethodne generacije, postoji veća verovatnoća da će ljudi sve ćešće doživljavati propadanje mozga.
Studija objavljena u januaru pokazala je da bi oko pola miliona ljudi ove godine moglo da dobije dijagnozu demencije, a predviđa se da bi do 2060. taj broj mogao porasti na milion slučajeva godišnje.

Starija populacija ima hronične bolesti poput visokog krvnog pritiska i dijabetesa tipa 2, koji takođe povećavaju rizik od demencije.

Ipak, procenjeno je da se oko 40 odsto slučajeva demencije može sprečiti životnim navikama, kaže dr Meredit Bok, neurološkinja iz San Franciska. Samo zato što nosite gen koji vas stavlja u veći rizik od razvoja demencije ne znači da ćete je i vi imati, piše huffpost.com.

Ona kaže da postoje koristi od intervencija u načinu života koje mogu da smanje mogućnost za pojavu demencije, neke od intervencija jesu vežbanje ili rešavanje mozgalica, one su dobro poznate, ali drugi, međutim, možda nisu.

Neurolozi dele ponašanja koja svakodnevno rade kako bi smanjili rizik od demencije, a nekima mogu izgledati neobično:

1. Oni odšetaju do kancelarije svog kolege umesto da pošalju imejl

Umesto da bude zalepljen za stolicu ispred kompjutera na poslu, dr Gabrijel Ledžer, neurolog iz San Dijega, veoma namerno ustaje i kreće se kako bi prekinuo produžene periode sedenja.
Naša tela nisu dizajnirana da budu mirna tokom dužeg perioda, objasnio je dr Ledžer. Studija iz 2023. je na skoro 50.000 odraslih otkrila da je 10 ili više sati sedenja dnevno povezano sa povećanim rizikom od demencije.

2 Oni komuniciraju sa ljudima uživo što je češće moguće

Još jedan razlog zašto će Ledžer razgovarati s kolegom licem u lice umesto da jednostavno pošalje e-poštu jeste taj što interakcija sa drugim ljudima pomaže u očuvanju funkcije mozga. On kaže da je druženje sa drugima zaštitni faktor za smanjenje rizika od Alchajmerove bolesti - to je stimulator moždanih veza koliko i učenje.

"Kada vodite tipičan razgovor, mnogo je različitih kognitivnih domena na koje se oslanjate - da razumete jezik, govorite, pratite priču i mnogo aspekata ponašanja, socio-emocionalnih znakova koje shvatate i reagujete na njih“, objasnila je dr Bok. "Društvene interakcije su takođe zaista dobre za raspoloženje, koje je takođe usko povezano sa spoznajom."

Shutterstock 

3. Briga o kućnim ljubimcima može imati koristi i štititi mozak

Briga o kućnim ljubimcima štiti mozak. Ako imaju kućne ljubimce, zaista su posvećeni brizi o njima. Dr Ledžer ima dva psa i dve mačke. Psa ste u obavezi da izvodite svaki dan u šetnju i oni vas teraju da komunicirate sa drugim vlasnicima pasa, rekao je Ledžer.

"Imate odgovornost i zadržavate osećaj da 'postoji nešto što moram da uradim. Moram da nahranim svog psa. Moram da se uverim da je dobro.' To je pomalo kao roditeljstvo, gde se taj osećaj svrhe čuva.”

Zato životinje mogu zaštititi kognitivne funkcije osobe, jer pružaju svakodnevne mogućnosti za mentalnu stimulaciju, socijalnu interakciju i vežbanje.

4. Izbegavaju hranu koja sadrži pesticide, konzervanse ili obrađenu hranu

"Pokušavam da se držim dalje od visoko prerađene hrane i pokušavam da jedem organsku hranu što je više moguće. Verujem da su pesticidi, herbicidi i visoko prerađena hrana povezani sa elementima koji mogu da stresu mozak, što može povećati rizik od demencije“, rekao je dr Ledžer.

Pokušajte da kupujete hranu na pijaci nedeljno i perite voće i povrće vodom pre nego što ih konzumirate.

Foto: Shutterstock  maska-za-kosu-nega-maslinovo-ulje-recept2

5. Jedu puno maslinovog ulja

Dr Gustavo Roman, neurolog iz Hjustona, svakog jutra uz doručak uzima supenu kašiku ekstra devičanskog maslinovog ulja.

"U mozgu ima više krvnih sudova nego u bilo kom drugom organu“, rekao je on. Kada su ovi krvni sudovi pogođeni, to povećava rizik od razvoja demencije. 
Mediteranska ishrana je povezana sa zdravijim krvnim sudovima. Dr Roman kaže da "postoje podaci da je mediteranska ishrana faktor povezan sa smanjenjem učestalosti demencije“. Ključna komponenta ove dijete je uključivanje ekstra devičanskog maslinovog ulja u svaki obrok.

"Maslinovo ulje bi trebalo da bude iz berbe tekuće godine, ne treba da ima dug rok trajanja, a boca treba da bude crna, tamnozelena ili braon ili metalik jer je ulje veoma osetljivo na svetlost.”

BONUS VIDEO:

This browser does not support the video element.

Ida Prester o pesmi "70"   Wanted/Mondo