Demencija je medicinski sindrom koji se odlikuje oštećenjem kognitivnih komponenti mozga i najčešće se manifestuje problemom u pamćenju, a kasnije i poremećajem ponašanja, otežanu koncentraciju, orijentaciju, razumevanje i otežanu sposobnost učenja.

Treba razlikovati demenciju i kratkoročno gubljenje pamćenja, na primer usled povreda. Demensija najčešće nastaje u starosti, ali se usled oštećenja mozga (iz različitih faktora) može razviti i u mlađoj životnoj dobi.

Pročitajte još:

Test koncentracije i pamćenja: 3 pitanja koja otkrivaju koliko vam je mozak opterećen

Kako organizovati bezbedno društvo za stare i dementne: japanske inovacije za sreću u trećem dobu

Rano otkrivanje Alchajmera može produžiti život za 5 godina

Koji su simptomi demencije

Simptomi demencije variraju od osobe do osobe, u zavisnosti od uzroka nastanka oboljenja, ali se najčešće javljaju sledeći znakovi:

  • gubitak pamćenja
  • problem sa koncentracijom
  • otežanio obavljanje uobičajenih svakodnevnih zadataka
  • otežano praćenje informacija i komunikacija
  • teškoće sa snalaženjem u vremenu i prostori
  • promena temperamenta
  • promena ponašanja
  • depresivna raspoloženja
  • anksioznost
  • starhovi
  • halucinacije

Šta uzrokuje demenciju?

Demencija je posledica oštećenja moždanih ćelija, što ometa međusobno funkcionisanje umnih ćelija. Kada moždane ćelije ne mogu normalno da komuniciraju, to može negativno uticati na razmišljanje, ponašanje i osećanja. Utvrđivanje uzroka demencije je ključno za lečenje ovog stanja.

Ipak, naučnici još uvek tragaju za konkretnim uzrokom demencije, ali iskustva pokazuju da s eovo oboljenja najčešće javlja u sledećim slučajevima:

  • Degenerativne neurološke bolesti (Alchajmer, Parkinsonova bolest...)
  • HIV infekcija - još uvek nije utvrđeno kako virus ugrožava ćelije mozga, ali slučajevi pokazuju da je kod oosoba sa ovim oboljenejm povećan rizik od demencije
  • Vaskularni poremećaji - oboljenja koja negativno utiču na cirkulaciju krvi u vašem mozgu
  • dugotrajna upotreba alkohola i droga
  • dugogodišnji loš kvalitet sna
  • nelečeni posttraumatski sindromi, pojačani strahovi i hronična anksioznost

Pročitajte još:

Budite pozitivni: evo koje bolesti može da izazove cinizam, a koje slaba samokontrola (NAUČNO ISTRAŽIVANJE)

OVA ISHRANA PROGRAMIRA TELO DA UNIŠTI LOŠE ĆELIJE, TOKSINE I MASNE NASLAGE: Autofagija smanjuje rizik od mnogih bolesti

Kako smanjiti rizik od demencije?

Još uvek nije precizno naučno utvrđeno kako sprečiti demenciju, ali istraživanja pokazuju da izbalansirana ishrana u mlađim i srednjim godinama može da smanji rizik od demencije za 30 %. Za zdravlje mozga i dobro pamćenje izdvaja se mediterasnki tip ishrane.

Takođe, umerena i redovna fizička aktivnost smanjuje rizik od pojave i razvoja demencije. Važno je da se oslobodite loših navika (zavisnosti) i da pazite na zdravlje krvnih sudova, ali i na mentalno zdravlje.

Koristite i tehnike koje vas opuštaju i vežbaju fokus - meditirajte, pišite dnevnik, čitajte knjige i stalno učite nešto novov. Bez obzira koliko godina imate, nastavite da trenirate svoj mozak.

Slušajte simptome svog tela i uma,brinite o njima, a oni će vam vratiti kroz dugovčnost i zdravlje.

Napomena: Ako osećate bilo akkve simptome, odmah potražite lekarsku pomoć.

Izvor: Lovesensa