Mnogi veruju da se dugovečnost krije u skupim suplementima, posebnim dijetama i najnovijim medicinskim dostignućima. Međutim, lekar i istraživač dugovečnosti Džejson Pral tvrdi da su ljudi koji dožive duboku starost imali nešto mnogo jednostavnije, način života koji je danas gotovo zaboravljen.
Tokom istraživanja obišao je 12 zemalja poznatih po velikom broju stogodišnjaka. Posmatrao je kako se hrane, koliko se kreću, ali i kako razmišljaju i provode dane. Zaključak do kojeg je došao bio je iznenađujuće jednostavan.
Tajna dugovečnosti krije se u jednoj reči
Koja reč prema istraživaču najviše utiče na dugovečnost? Tajni kod je jednostavnost! Pral kaže da većina stogodišnjaka nije živela u luksuzu niti je imala savremene pogodnosti. Ipak, ono što ih je povezivalo bio je unutrašnji mir i zadovoljstvo svakodnevnim životom.
„Najviše me je iznenadilo to što su sreću pronalazili u običnim stvarima, porodičnom ručku, razgovoru sa prijateljima, radu u bašti i boravku u prirodi“, ističe lekar.
Mnogi od njih preživeli su ratove, nemaštinu i težak fizički rad, ali nisu izgubili zahvalnost prema životu. Hrana za njih nije bila samo gorivo za organizam, već prilika da okupe porodicu i provedu vreme zajedno.
U galeriji ispod pročitajte 7 moćnih japanskih životnih principa!
Druženje je bilo važnije od žurbe
Jedna priča iz Grčke posebno je ostavila utisak na istraživača. Meštani su se spontano okupljali kada bi se sreli na putu. Kratak razgovor često bi prerastao u zajednički ručak ili večernje druženje uz jednostavnu domaću hranu.
Niko nije gledao na sat niti žurio da završi obaveze. Druženje je bilo prirodan deo života, a ne stavka u prenatrpanom rasporedu. Prema Pralu, upravo ovakav način života doprinosi manjem stresu i boljem mentalnom zdravlju.
Šta je zajedničko većini stogodišnjaka?
Osim jednostavne ishrane, većina ljudi koji su doživeli duboku starost imala je još nekoliko zajedničkih navika:
- svakodnevno su bili fizički aktivni
- mnogo vremena provodili su na svežem vazduhu
- jeli su domaću, jednostavnu hranu
- održavali bliske odnose sa porodicom i prijateljima
- nisu živeli u stalnoj žurbi
Pral ističe da su odrasli u prirodnijem okruženju, sa manje prerađene hrane i hemikalija, što je moglo pozitivno da utiče na zdravlje creva i celog organizma.
Male promene mogu napraviti veliku razliku
Iako nije moguće u potpunosti živeti kao nekadašnji stogodišnjaci, lekar smatra da njihove navike mogu biti inspiracija i danas. Umesto još jednog sata provedenog uz telefon, predlaže kratku šetnju. Umesto kasnog odlaska na spavanje zbog društvenih mreža, kvalitetan san. Umesto stalne jurnjave, više vremena sa porodicom i prijateljima.
Prema njegovim rečima, dug život nije samo pitanje broja godina, već kvaliteta svakog dana. Ponekad upravo najjednostavnije navike – dovoljno sna, svakodnevno kretanje, domaći obrok i iskren razgovor sa dragim ljudima – mogu imati najveći uticaj na zdravlje i osećaj zadovoljstva životom.
BONUS VIDEO: