Vedska tradicija - šta je ašram: osnovna pravila ponašanja na mestu duhovnog rasta, mira i sreće

Ašram prema vedskojtradiciji i učenju Veda doslovno znači (a-dobrodošli, šram-raditi) mesto gde ste dobrodošli da nešto radite za druge i za sebe. Ašram tako označava mesto gde se radi na sebi u duhovnom smislu. To je mesto duhovne aktivnosti kroz svakodnevno praktikovanje joge u svim njenim oblicima jednako, praktikovanje karma joge, bhakti joge, gjan joge i rađa joge uz način života koji omogućava potpuno posvećivanje tom zadatku. Ašram je mesto gde ćete naći utočište bez ikakve diskriminacije i gde ste uvek dobrodošli. Ašram je utočište. Smisao života u ašramu je smisao joge, prosvetljenje i mokša. U ašramu obično žive sanjasiji i aspiranti koji žele i imaju mogućnost potpuno posvetiti jedan period svog života duhovnosti. Smisao postojanja ašrama je i taj da predstavlja mesto duhovnog okupljanja za ljude koji ne žive u ašramu nego vode svetovan život.

Ašrami su, slobodno možemo reći, svetionici i luke na burnom moru samsare. U ašramu, na satsanzima, obnavlja se duhovna snaga kako bi i u svakodnevnom životu čovek mogao ostati usmeren na Sat Sanatan Dharmu i Boga te kako bi lakše prepoznao i izbegao zamke maje – svetovnosti. Ašrami osim redovnih satsanga i organizovanih aktivnosti joge za zajednicu često imaju i gurukule (škole u kojoj učenici stanuju i osim svetovnih znanja praktikuju i duhovne veštine), Gosale (mesta za stare i bolesne životinje o kojima se brine) i slično. U stara vremena ašrami su stanovnicima kraja gde je ašram smešten predstavljali glavnu tačku okupljanja, mesta sigurnosti, mesta gdje su učenici i meštani dolazili svom učitelju-Guruu na daršan i po savet, mesta gdje su mogli dobiti svaku vrstu pomoći i smernice za svoj život. Isti taj smisao imaju ašrami i danas.

Osim toga značenja, ašram označava i četiri razdobljaživota u skladu sa Sanatan Dharmom:

• Brahmačarija ašram (dob do 25 godina) je doba učenja i celibata, kada se posvećujemo učenju, učenju duhovnih disciplina i svetovnih znanja.
• Grahasta ašram (od 25 – 50 godina) je vreme za stvaranje porodice i domaćinski način života. Vreme je to kada se duhovne aktivnosti provode uz svetovan život i kroz pomaganje drugima.
• Vanaprastha ašram (od 50 – 75 godina) je vreme da se čovek više posveti duhovnosti, a zajednici i svojoj okolini predstavlja uzor, savetnika i prenositelja tradicije i kulture na mlađe naraštaje.
• Sanjasa ašram (od 75 godina nadalje) je vreme za potpuno povlaćenje od sveta, prestaju sva svetovna zaduženja i pozicije. Sanjasa se kao životni put može izabrati u bilo kom životnom dobu.

Pravila ponašanja u ašramu

Ašram je mesto duhovnosti, mira i unutrašnje radosti. To je mesto duhovnog rada – kako unutrašnjeg tako i spoljnog, zato u ašramu treba negovati i održavati atmosferu svetosti, sklada, razumevanja, jedinstva, nesebičnosti i služenja. U ašramu nisu prikladni razgovori niti aktivnosti u suprotnosti sa duhovnim principima i ahimsom (sveobuhvatnim nenasiljem). Ašram svake duhovne škole ima i svoj poseban kodeks, ali postoje i neka opšta pravila. U ašramu nije preporučljiv razgovor o svetovnim temama, politici, neozbiljno ponašanje, kritikovanje, ogovaranje, dolazak u neprikladnoj odeći ili dolazak u neodgovarajuće vreme (za vreme meditacije, molitve, drugih programa i noćnog odmora). Odeća u kojoj se dolazi u ašram treba da podstiče duhovnu atmosferu i bude čista, a neke škole imaju i svoje „uniforme“ koje treba shvatiti kao npr. kimono u borilačkim veštinama – to je odeća kojom odajete poštovanje ašramu, svojoj školi, učitelju i na kraju sebi samima i svima oko vas.

Izvor: Sanatan kultura