Koja hrana donosi dugovečnost: ovo je osnovni princip makrobiotike

U svojoj knjizi „Detoksikacija putem makrobiotike“ dr Nina Bulajić ističe da je makrobiotika pogodna čak i za izrazite gurmane i ljubitelje hrane jer je bogata različitim nutrijentima.

Ovakvom ishranom navikavamo se na to da izbacimo veštačke arome i prerađenu hranu, pa tako počinjemo da uživamo u pravim, prirodnim ukusima. Ipak, prelazak na zdravu ishranu zahteva strpljenje koje će se naknadno isplatiti kroz zdravlje i dugovečnost.

Izvor: Lovesensa

Iza imena i titula – sc. med. dr Nina Bulajić, ugledni mikrobiolog, autor i koautor u preko 30 naučnih i stručnih publikacija, autor knjiga „Spirala života“ i „Detoksikacija putem makrobiotike“, savetnik za makrobiotičku ishranu sa obrazovanjem iz oblasti tradicionalne medicine u okviru School of Healing Arts – kriju se volja, rad, ljubav prema sebi i drugima a, pre svega, energija i vitalnost oličeni u ženi koja, pored uspešnog i humanog posla, ispunjava i ulogu majke i supruge.

„Znate kako, i mi lekari smo pacijenti. Uvek vas neki lični problem natera da tragate dalje. Makrobiotikom se profesionalno bavim od 2005. godine, dok sam lično mnogo ranije počela sa ovim načinom ishrane i života uopšte, a onda postepeno učila. Prvo krenete od hrane, pa posle toga idete na energetske vežbe. Vežbala sam jogu i ći gong i to mi je donelo pokretljivost i opšte benefite po zdravlje. Kada tako radite, sporije starite. Lično sam bila vrlo zadovoljna svojom karijerom u konvencionalnoj medicini. Radila sam kao mikrobiolog, doktorirala, bila načelnik na VMA, a posle toga šef laboratorije u Institutu za javno zdravlje Srbije Milan Jovanović Batut. Međutim, lično zdravstveno stanje, kao i stanje u porodici koje je bilo nerešivo lekovima, opredelilo me je za alternativni pristup. Bilo je fantastično kada smo primenili makrobiotički režim od 4 meseca i problemi su svima nama prošli. To je bio veliki motiv da se opredelim da odem u SAD i završim School of Healing Arts (Školu umetnosti lečenja). Nakon toga sam zaronila u psihologiju, jer sve kreće iz psihološko-duhovne sfere, što je sada već poznato. Smatram da je izuzetno važno osvešćivati svoj nesvesni deo i postepeno ga integrisati, da se ne biste obolevali od psihosomatskih bolesti. To je put koji neprekidno traje. I dan-danas učim.“

Lagani letnji obrok koji krepi i jača organizam: tajlandska krem čorba od pečuraka i kokosa

Distanciranost od prirode i sve veći broj obolelih od raznih bolesti, počinje da otvara svest o nužnosti prevencije i zdravog života koji - prema doktorkinim rečima - počinju u sopstvenoj kući, u „kuhinji koja je farmacija života, aktivnosti i šetnji u prirodi“.

„Ljudi su previše orijentisani na gotova sredstva. Zato nismo daleko odmakli. Svi drevni holistički sistemi bili su složeni i uvek gledali prvo kosmologiju, pa uticaj planeta na prirodu, pa onda životinjski i biljni svet, i čoveka u tome. Dakle, mi smo apsolutno neodvojivi od prirode, ali u modernim vremenima, kao na primer danas, nije slučaj da se sve posmatra celovito. Još od Hipokrata se govori o holističkom načinu života. Inače, pojam makrobiotike počinje od Stare Grčke, od Hipokrata.To je podrazumevalo pre svega preventivni pristup - ono što se danas smatra velnesom. Telo, psiha i duša su jedinstvo i mi smo u skladu sa prirodom i Kosmosom. Hipokrat je veoma poklanjao pažnju snovima i svemu onome što moderna psihologija radi. Ova ideja se razvijala u Evropi kroz vekove. Prvu knjigu o tome – „Makrobiotika ili Umetnost dugovečnosti“ napisao je Kristof Hufeland, Geteov lični lekar, a naš akademik Jovan Stejić početkom 19. veka preveo na srpski jezik.

Tako se reč makrobiotika u našem jeziku pojavljuje početkom 19. veka. S druge strane, u Japanu početkom dvadesetih godina prošlog veka, Žorž Osava koji se tada zvao Jukikaku Sakurazava, radio je sa jednim vojnim doktorom i uočio vezu između ishrane i zdravlja. On se lično izlečio od tuberkuloze i nakon toga posvetio izučavanju tradicionalne ishrane, došao u Evropu i predavao svoju metodu, akupunkturu i osnove kineske tradicionalne medicine.

Žorž Osava je primetio da se ono što predaje kao japansku doktrinu u Evropi naziva makrobiotika. Usvojio je ovaj izraz od Hipokrata. U 20. veku, njegovi učenici, naročito Mičio Kuši koji je glavni teoretičar u makrobiotici posle Osave, proširio je makrobiotički pokret čitavim svetom. Dakle, tu se sve posmatra kroz energiju jina i janga, kroz teoriju pet transformacija (voda, drvo, vatra, zemlja, metal) i njihovih korespondirajućih energija.

U stalnom toku energije, isti energetski obrazac smenjuje se tokom dana i godišnjih doba, a te energije deluju i u našim organima. Na ovim teorijama se zasniva makrobiotika. Mi znamo da je element vode – energija hladnoće – vezan za bubrege i bešiku; element drvo – energija vetra – za jetru i žučnu kesu; vatra – energija toplote – za srce i tanko crevo; zemlja – energija vlage – predstavlja stomak, slezinu i pankreas; metal – energija suvoće – vezana je za pluća i debelo crevo. U makrobiotici gledamo kako koja hrana, tj. namirnica i način pripreme utiču na određene energije u organizmu. Tako znamo da zeleno povrće najviše utiče na jetru, ako je stomak kompromitovan prepisaćemo više prosa i slatkog povrća (šargarepa, bundeva, paškanat...). Dakle, sve se gleda energetski i to jeste prednost makrobiotike. Mediteranska ishrana je takođe tradicionalna ishrana i nju je nauka priznala kao apsolutno vodeću u svetu, međutim nema energetski pristup. U makrobiotici preko energija dobijate još više.“

Kako da se savremeni čovek prilagodi zdravom režimu ishrane, konkretno makrobiotičkom?

Ko je zdrav, može krenuti samo od doručka ili samo od ručka. Bolesni moraju brže da menjaju navike. Generalno, šta god da radite, zahteva neki životni projekat. To stalno ponavljam. Ako hoćete da savladate nešto pa i zdrav stil života, tome se treba posvetiti. Zbog toga sam i predložila desetodnevni jelovnik – probu za vreme godišnjeg odmora – u svojoj novoj knjizi „Detoksikacija putem makrobiotike“, jer je frustrirajuće kada u nešto krećete, a u velikoj ste žurbi. Danas je, nažalost, sve manje vremena. Moj doprinos makrobiotici je takav da sam je maksimalno adaptirala postojećem vremenu i našem mediteranskom podneblju, jer nisu svi ljudi kandidati za potpunu makrobiotiku. Potpuna makrobiotika bila bi preporučljiva kod veoma bolesnih ljudi. Smatram da je to zaista odličan detoksikacijski režim, ali ne brzi detoks koji je sada u modi. Pravi detoks se radi pravilnom i dugotrajnom ishranom. Brze detoksikacione metode oduvek postoje. Recimo, u ajurvedi imate panča karmu. To su brze metode gde se čak može izazivati povraćanje, dijareja, brzo pražnjenje žučne kese itd. To može da pomogne, ali delimično.

Ne zaboravite, kada govorimo o detoksikaciji, prava detoksikacija koja sprečava rizik za nastanak bolesti je na ćelijskom nivou. Nije moguće da se površnom metodom očisti dubina. Dakle, kao i u životu, nema brzih rešenja. Bitno je da jelovnik bude dobro planiran i da se individualno podesi, imajući u vidu koliko čovek ima kilograma i kakvo je zdravstveno stanje (u skladu sa dijagnozom, terapijom itd.). Kada su u pitanju ljudi koji rade ceo dan ja im obično savetujem kombinaciju između makrobiotike i mediteranske ishrane jer je realno da će moći to da sprovedu. Na primer, u makrobiotici se za doručak obično savetuje miso supa, kaša od žitarica, zeleno povrće ali, za zaposlene može biti kaša od žitarica, pa će u toku dana pojesti čorbu ili nešto što se jede kašikom.

Šumska tajna koja čuva zdravlje: Ivanka Milenković, magistarka bioloških nauka otkriva korisna svojstva pečuraka

Recite nam nešto o samoisceljivanju uz pomoć makrobiotike.

Najvažnija je volja da se radi na sebi. Kada govorimo o samoisceljenju, u nama postoje prirodne sile koje deluju na nekom nivou koji ne možemo tačno da objasnimo. Nezavisno od makrobiotike, poznata su isceljenja putem molitve. Iako su to neobjašnjive stvari, govore mnogo o energiji koja nije samo u nama nego je i van nas. Samoisceljenje se dešava uz pomoć spoljne sile, a naše je da se prema tome otvorimo. Ako se otvorimo, pre svega duhovno, pustićemo da ta sila deluje na nas i to se naziva samoisceljenjem. Taj pojam treba razlikovati od naše volje. Naša volja je u tome da pustimo da priroda deluje, ali šta će priroda posle da uradi, to je njena sopstvena inteligencija koja ne zavisi od nas.

S obzirom na dugačak staž u okviru konvencionalne, tradicionalne medicine, ali i na osnovu ličnog iskustva, zanimalo me je da li se mišljenje dr Nine Bulajić o tradicionalnom pristupu lečenja učvrstilo ili promenilo nakon svih godina.

„Učvrstilo se uverenje i u kinesku tradicionalnu i u konvencionalnu medicinu. Evo zašto - svakamedicina nudi nešto. Samo je pitanje kada šta treba primeniti. Npr. u kineskoj tradicionalnoj medicini koja je bazirana na tri teorije: teoriji vitalne sile, teoriji jina i janga i teoriji pet energetskih transformacija, sagledavamo čoveka u prirodnom, energetskom smislu i čak se pregled koji se radi zove energetska procena. O tome konvencionlna medicina ne govori, jer energetski sistem uopšte nije predmet proučavanja konvencionalne medicine. Ukoliko imate situaciju da je neko bolestan od bilo koje bolesti (npr. neke kardiovaskularne bolesti) vi ćete, naravno, primeniti kardiološku terapiju, ali ćete istovremeno primenjivati i zdravi stil života i pravilnu ishranu, jer terapija nije dovoljna da se uklone faktori rizika. Znači, tradicionalna medicina ukida faktore rizika, a konvencionalna medicina je krizna medicina. Ona vam da alopatski lek kako biste brzo rešili neko stanje ali, ako ne radite na sebi, na duge staze nema potpunog izlečenja.“

Dakle, možemo kombinovati makrobiotički režim ishrane sa zapadnim principima lečenja uz to da se prepustimo pozitivnoj energiji koja može da nas vodi; ne moramo biti isključivi?

Čuveni mistik Osho otkriva tajnu pravilne ishrane: evo šta treba da jedete ako meditirate

Nikako ne smemo biti isključivi. Znate kako, isključivost je nešto što je najopasnije. Studirajući razne oblasti videla sam da je najbolji integrativni pristup. Nema isključivanja, potrebno je samo imati znanje kada šta da primenimo. Ljudi kao da su podeljeni u dva rova – u jednom su oni koji su za konvencionalnu medicinu, u drugom su alternativci. To je velika šteta, jer čitav svet ide ka integraciji. Zdravlje i uživanje u životu ne mogu se postići odnosom ili-ili. Važno je znati i to da nije sve za svakoga. Nekome će prijati joga, nekom ći gong, nekom akupunktura, a nekom masaža ili homeopatija. Važno je da imamo široku paletu gde zaista svaki svestan čovek može sebe da pronađe. Iskustvo je nezamenjivo. Ja sam dugo kao lekar bila isključiva, jer sam tako vaspitavana. Ipak, i dan-danas se bavim naukom, ali ne isključujem tradicionalna znanja, jer ne može sve biti naučno dokazano. To da li je nešto klinički dokazano bitno je lekarima jer imaju strogo propisane protokole kojih moraju da se drže. Za svakog pojedinca je važno da pronađe svoj put ka zdravlju i boljem kvalitetu života.