Šumska tajna koja čuva zdravlje: Ivanka Milenković, magistarka bioloških nauka otkriva korisna svojstva pečuraka

Poznata činjenica jeste da se penicilin dobija iz roda gljiva Penicillium (plesni), i to: Penicillium notatum i Penicillium chrysogenum - mikroskopskih vrsta gljiva koje su se koristile za proizvodnju antibiotika, nakon što je do ovih saznanja došao naučnik Aleksandar Fleming. Interesantno je da su i kod mumije nazvane Eci (stare oko 5 milenijuma i otkrivene pre 25 godina), pronađeni komadi gljive Piptoporus betulinus.

Gljive igraju važnu ulogu u ishraniljudi. Postoji veliki broj jestivih pečuraka, dok su njihovo gajenje i prodaja popularni u celom svetu. Naravno, pored velikog broja jestivih divljih gljiva, postoje i nejestive - otrovne vrste koje se ne koriste u ishrani. Pouzdano je u upotrebi više od 1000 vrsta jestivih gljiva, ali i pored korisnih svojstava, nije preporučljivo jesti ih svaki dan. Takođe, bitno je znati da se pod terminom pečurka podrazumeva samo mesnato telo koje se sastoji iz drške i šešira.
Najčešće se uzgajaju šampinjoni i bukovače, dok su pažnju privukle i šitake pečurke, koje Japanci nazivaju „eliksirom života“. Dok šampinjoni sadrže biotin, šitake pečurke obiluju korisnom supstancom pod nazivom lentinan, a bukovače pomažu razgradnji otrovnih hemikalija u organizmu.

PageBreak

Hrana koga godi digestivnom traktu

Kako se već dugi niz godina bavi uzgajanjem gljiva, i to isključivo šampinjona i bukovača, razgovarali smo sa Ivankom Milenković – magistarkom bioloških nauka.
Ivanka nam objašnjava da su šampinjoni i bukovače, kao i sve vrste gajenih jestivih biljaka, korisne i dobrodošle u ishrani. Sagovornica ih preporučuje kao dobru hranu koja ne goji, deluje pogodno na naš digestivnitrakt i može se spremati po volji i ukusu na mnogo načina, mada skreće pažnju da je njihova upotreba korisna, ali ne u smislu lekovitosti.

Koje gljive su specifične za naše podneblje i da li su potrebni specijalni uslovi za njihovo uzgajanje?

Nema specifično gajenih gljiva za bilo koje podneblje, pa tako ni za naše. Sve gajene gljive zahtevaju slične parametre koji se moraju obezbediti na kvalitetan i adekvatan način. Tako da, kao i svuda u svetu, najzastupljenije gljive kod nas (kada govorimo o gajenim) su šampinjoni i bukovače. Ostale se ne gaje jer su nedovoljno poznate tržištu.

Priča nam da je uzgoj i izvoz gljiva u Srbiji slabo razvijen jer su tokom 90-ih godina primat preuzele Poljska i Mađarska u smislu tehnike i tehnologije u ovoj grani. „Naš uzgoj je slab, kako po pitanju razumevanja i znanja, tako i po pitanju odgovarajuće i neophodne opreme.“

Salata od pečenih tikvica sa feta sirom: vegetarijanski recept za odlično predjelo

Recite nam, šta prilikom uzgoja utiče na kvalitet pečuraka?

Utiče, pre svega, adekvatna primena tehnologije, zaštite ali i higijene u gajnim prostorijama. Adekvatna tehnika u gajilištima uglavnom omogućava manju upotrebu hemije... Ako znamo da naša gajilišta uglavnom nisu profesionalno opremljena, da je znanje koje imamo među proizvođačima prilično oskudno, onda kao posledicu imamo i često prekomernu upotrebu hemije koja, naravno, ostavlja negativne posledice na kvalitet.

PageBreak

Blagotvornost gljiva

Kada su karakteristike šampinjona i bukovača kao jestivih gljiva u pitanju, navodi sledeće: „Ove, kao i sve ostale, vrste gajenih i šumskih jestivih gljiva utiču blagotvorno na naš organizam iz razloga što: nemaju masti niti složenih šećera, imaju veoma snažan gradivni element u ćelijama koji podstiče digestivni trakt ljudi, poseduju visok nivo mikro i makro elemenata, postiže se brzo zasićenje te su pogodne za dijetalnu ishranu. Takođe, jestive gljive poseduju specifične ugljene hidrate ili proteine koji blagotvorno deluju na zdravlje, ali se nikako ne smeju smatrati lekovitim jer medicina do danas nije utvrdila takva svojstva, iako su ona legenda u istočnjačkoj medicini.“

Koliko često bi trebalo gljive uključivati u ishranu? Kojim korisnim sastojcima obiluju i kakva je njihova nutritivna vrednost?

Gljive jedino ne mogu da se preporuče onim potrošačima koji imaju alergiju na njih. Većina potrošača može dnevno pojesti čak do 1kg svežih gljiva, što je svakako ogromna količina. Ona je, ipak, ograničena zbog hitina, gradivne materije ćelijskog zida gljiva, koje naš organizam ne vari tako da veća količina zaista može biti opterećenje.

Izvor: Lovesensa