Psiholozi ističu da depresija može da se dogodi u skoro svakom životnom dobu, ali često je teško ustanoviti glavni uzrok za pojavu depresivnog stanja, piše Lovesensa. Međutim, prema navodima stručnjaka, postoji nekoliko slučajeva koji mogu biti okidač za depresivno stanje i treba znati kako u takvim situacijama možemo da sačuvamo mentalnozdravlje.

Predstavljamo vam nekoliko mogućih uzroka depresije:

1. Iako naučnici nisu još uvek otkrili direktnu vezu između depresije i genetike, u praksi je dokazano da osobe koje boluju od depresije u većini slučajeva imaju roditelje koji su podložni depresiji ili su već od nje bolovali.

2. Mnogi stručnjaci povezuju depresiju sa neravnotežom u neurotransmiterima, odnosno hemijskim supstancama koje uspostavljaju kontakt između nervnih ćelija i zaduženi su za raspoloženje. Kada centralni neurotransmiter ne može da funkcioniše pravilno, dolazi do "pada" rasloženja i postoji rizik za pojavu kliničke depresije.

3. Istraživanja dokazuju da su žene više podložne depresiji, a stručnjaci ističu da je to povezano sa hormonskim disbalansom. U određenim periodima života žene hormoni počinju da luče nepravilno i nastaje hormonska neravnoteža (pred porođaj, ovulacija, predmenstrualni period, predmenopauza i menopauza) koja drastično utiče na raspoloženje i emotivno stanje, pa tako hormoni mogu biti jedan od faktora rizika kada je u pitanju depresija.

4. Sezonskiafektivniporemećaj ili povratna, sezonska (najčešće zimska) depresija često nastaje zbog nepravilnog funknkcionisanja cirkadilanog (biloškog) ritma u organizmu.

PageBreak

Zdrava ishrana je ključna za zdrav i srećan život

Kraći dani tokom zime, manje svetlosti, sunčeve toplote i skraćeno vreme boravka napolju mogu kod nekih osoba značajno ugroziti biloški ritam i tako uzrokovati sezonsku depresiju. Veruje se da su ovom tipu depresije najviše podložne osobe koje žive u hladnim klimatkskim uslovima u kojima su dani kraći od noći.

5. Problemi sa ishranom i ishrana koja ne sadrži dovoljno vitamina i minerala može biti uzrok za depresiju. istraživanja dokazuju da osobe sa deficitom omega 3 masnih kieslina u telu i sa nauravnoteženim odnosom omega 3 sa omega 6 masnim kiselinama imaju rizik od depresije. Takođe, način ishrane koji sadržui puno šećera stvara rizik od različitih emotivnih poremećaja.

6. Fizičko i mentalno zdravlje su neverovatno povezani, pa određene tegobe, promene na telu i oslabljen rad organa mogu negativno uticati i na psihičlko zdravlje. Često se zbog bolesti javljaju kratkotrajna depresivna stanja uzrokovana stresom, ali i ponavljajuća depresija. Problemi sa štitnom žlezdom, Adisonova bolest i problemi sa jetrom najčešće su povezani sa depresijom.

7. Korišćenje psihoaktivnihsupstanci i preterivanje u alkoholu može uzrokovati depresiju.

8. Stresni periodi u životu i napetost koju ne možemo da kontrolišemo mogu uzrokovati depresiju. Istraživači ističu da se tokom stresnih situacija luči hormon kortizol koji negativno utiče na lučenje seratonina (hormona sreće) i tako utiče na pojavu depresivnog stanja.

9. Razvod, raskid, osećaj da gubimo neku osobu ili smrtan slučaj bliske osobe mogu biti okidači za depresiju. U periodu kada nam se događaju ovakve nedaće već imamo simptomedepresije poput slabog apetita, nesanice, smanjenja želja da učestvujemo u bilo kakvim aktivnostima i ne možemo da se pomirimo sa trenutnom životnom situacijom. Ovi simptomi bi trebalo da nestanu posle nekog vremena nakon gubitka drage osobe, ali ako počnu da se pogoršavaju ili su prisutni već duži vremenski period, trebalo bi što pre razgovarati sa stručnjakom.

Napomena: Ukoliko osećate bilo kakve simptome depresije, o uzrocima, terapiji i lečenju razgovajrate isključivo sa stručnim licem!

Izvor: Lovesensa