Kako zaustaviti proces starenja - savet stručnjaka

Naš odnos prema životu posebno se iskristališe kada počnemo da primećujemo prve znake starenja. Postoji nekoliko scenarija koji se odigravaju kada nas preplavi talas jeze pri pomisli na nadolazeće bore i opuštene kapke. Ili počnemo da kupujemo najrazličitiju kozmetiku i nadamo se da će neki od silnih preparata „upaliti”, ili krenemo sa različitim kozmetičkim tretmanima.

Dr Jasmina Vikalo je dermatolog sa dvadeset godina iskustva i jedan od začetnika antiaging medicine na našim prostorima. Zagovornik je holističke nege, koja u sebi ujedinjuje posvećenost i svesnost u primeni znanja da je koža ogledalo telesnih i psihičkih procesa i da radom na koži utičemo i na sva zbivanja unutar nas. Baš zato je i najpozvanija da razgovaramo sa njom o zdravlju i lepoti kože, jer, kako i sama kaže: „Krajnji cilj je ne samo lepo izgledati, već i osećati se tako, biti lep.” Na starenje kože koje nas toliko brine utiču različiti faktori: „Kumulativni efekti spoljašnjih faktora, kao što su UV zračenje, aerozagađenje, način i stil života, s vremenom dovode do fotooštećenja i prevremenog starenja kože. Unutrašnje starenje kože potpuno je individualno, uslovljeno genima i pod uticajem hormona. Hormoni i lepota neposredno su povezani nevidljivom hemijskom vezom koja upravlja procesom unutrašnjeg starenja. Polni hormoniimaju temeljan uticaj na razvoj teksture kože, kao i na njene metaboličke funkcije. Smanjenje nivoa hormona kod žene počinje između tridesete i četrdesete godine, a menopauza se najčešće javlja između četrdesete i pedeset pete godine života. Nedostatak estrogena utiče na smanjenu sintezu molekula mladosti – kolagena i elastina."

"Značajno se usporava obnavljanje glavnih ćelija kože koje su zadužene za njenu vitalnost, usled čega dolazi do degradacije u svim slojevima kože, epidermu, dermu i hipodermu. U epidermu, usled smanjene obnove glavnih ćelija – keratinocita, koje imaju ulogu u barijernoj funkciji kože i zadržavanju vode, koža je podložnija štetnim uticajima iz spoljašnje sredine, tako da postaje dehidrirana, istanjena i umorna. Neravnomerna preraspodela melanina dovodi do pojave neujednačene pigmentacije. U dermu se smanjuju broj i produktivnost glavnih ćelija – fibroblasta, čiji je zadatak da stvaraju kolagen i elastin. Upravo ova dva sastojka daju koži čvrstinu i elastičnost. Njihovo propadanje dovodi do opuštanja kože i oštećenja u vidu bora. U dermu se redukuje i stvaranje glikozaminoglikana, među kojima je i hijaluronska kiselina koja ima sposobnost da zadrži vlagu, a usled njenog nedostatka koža gubi svežinu i jedrinu. U hipodermu dolazi do smanjenja broja i veličine ćelija masnog tkiva, što dovodi do gubitka volumena”, objašnjava dr Jasmina Vikalo.

Holistika u službi mladosti

Uglavnom težimo ka tome da što duže očuvamo mladost svoje kože, međutim, holistika ne poznaje takav parcijalni pristup čoveku. Dr Vikalo objašnjava za Sensu kako se najnovija naučna saznanja i holistički princip nadopunjuju: „Najnovija naučna istraživanja govore da je uticaj genetike na starenje kože mnogo manji u odnosu na uticaj životne sredine i naših životnih navika, što nam povećava mogućnost delovanja na sam proces starenja. Holistička negausmerena je na usvajanje zdravih životnih navika, kao što su ishrana i fizička aktivnost, i raznih metoda za prevazilaženje stresa, a prvu liniju odbrane u starenju kože čine antioksidanti i zaštitne kreme protiv UV zračenja.”

Koje god opcije nege kože da razmatramo, ne smemo zaboraviti da, kako objašnjava dr Vikalo, sam čin nege iz ljubavi podiže vibraciju fizičkog tela i stanje svesti i prevazilazi čin obične fizičke nege, doprinoseći da se žena oseća čarobno. Preporuka dr Vikalo je da se u brigu o koži uključi i dermatolog, koji na najbolji način može usmeriti našu pažnju na određene regije ili problematiku naše kože.

Izvor: Sensa