Šta ogledalo govori o nama

Žene koje tašto posmatraju svoj lik u ogledalu možemo naći svuda u vizuelnoj umetnosti, od staroindijskih reljefa koji prikazuju nage lepotice raskošnih oblina, preko Ticijanove "Venere sa ogledalom", gde je nežna koža najlepše među svim boginjama uokvirena zlatom i raskošnom crvenom tkaninom, pa sve do Pikasove  "Devojke ispred ogledala", gde pred ogledalom Mari-Tereza Valter, Pikasova mlada ljubavnica raskošnih oblih linija, lica nešto starijeg ili više našminkanog, manje nevinog, posmatra svoj možda budući lik. I kao kod Pikasa gde ogledalo pokazuje mnogo više od običnog odraza, i kraljičino ogledalo u čuvenoj bajci  "Snežana i sedam patuljaka" pokreće mnogo više od uobičajene jutarnje toalete.

Bajke, kroz svoj arsenal simbola, slika, arhetipskih predstava, govore ne samo o međuljudskim odnosima, već i o doživljajima podsvesti na putu ličnog sazrevanja. I Frojd i Jung priznavali su im značaj kao pričama u kojima se opisuju realni problemi odrastanja i sazrevanja. Zato je vrlo interesantan podatak da je u folklornim varijantama priče o Snežani, Zla kraljica zapravo njena majka, a ne maćeha. Tako je glasila i originalna nemačka varijanta braće Grim koja je postala obrazac za Diznija. U keltskoj varijanti glavne junakinje su majka Srebrno-Drvo i ćerka Zlatno-Drvo, moguće noćna i dnevna svetlost. Majka zahteva od svog supruga, oca nevine devojčice, da nju ubije.

To je ista ona žena koja je mirnog zimskog dana vezla i ubola se i držeći okvir za platno od ebonovog crnog drveta pogledala kapi svoje krvi na snegu i zaželela kćer čija će lepota biti dostojna njene: "Bože podari mi kćer kose crne kao ebonovina, kože bele kao sneg i usana crvenih kao krv." I tom željom kraljica, koja je kao što će bajka kasnije pokazati i Velika Čarobnica, pokreće niz događaja koja od nje čine jedan od najsurovijih ženskih likova. Pa šta je to poželela žena koja ima sve? Šta nedostaje usamljenoj kraljici toliko da u doba zimskog mira prosipa svoju krv, poput žrtve u paganskom ritualu, dok upućuje molbu božanskim silama. Čime prekoračuje norme, kojom željom prekoračuje granice sreće i postaje biće tame. Šta je za nju zabranjeno voće? Neočekivano, to je dete. Ali ne bilo kakvo dete, već kći dostojna njene lepote. Njena mlađa verzija. Poželela je svoj lik nepokvaren vremenom. I tu se ponovo uključuje ogledalo.

Ogledala su, kako u našoj, tako i drugim folklornim tradicijama poznata kao portali, kapije između zemaljskog, ovog sveta i onog sveta u kome prebivaju onostrane sile. Koriste se u ritualima u kojima se prizivaju sile pred kojima nijedna ljudska laž ne može ostati skrivena da bi se utvrdila prava istina. Gledanjem kroz ogledalo čisti se pogled od obmana svakodnevnice i vidi se prava slika stvari. Osim toga, upotrebljavaju se i za bajanja u kojima se žele sagledati vreme koje nije sadašnje ni buduće ni prošlo. Prema tradiciji iz koje je potekla i bajka, ogledalo je predmet koji može iskriviti vreme. Kraljičino ogledalo funkcioniše kao takav čarobni predmet. Ono joj vraća sliku nje same kroz lik njene kćeri, mladost koja je zauvek nestala, a koja se otkriva ne samo u zategnutosti kože već i sjaju oka, dečjoj začuđenosti svetom. Ogledalo joj pokazuje trenutak zauvek izgubljen u proticanju vremena. Trenutak detinjstva kada je ona bila najlepša tatina devojčica.

PageBreak

Da li neprekidno priželjkujete pohvale?

"Kada, međutim, u ogledalu zasniva onu drugu stvarnost, pokreću ga njegovi strahovi, njegova znatiželja, njegova težnja da dostigne nedostižno. Pokreću ga, jednom rečju, njegove emocije. Naravno, na emocijama izgrađen svet ne može biti potpuno struktuiran", napisao je Dušan Bandić u "Carstvo zemaljsko i carstvo nebesko".

U priči u kojoj dominiraju dva ženska lika nalazi se i popriličan broj muških junaka. Odsutan kralj, zbog koga je kraljica te zime usamljena, odsutan otac da odbrani kćer, Lovac - čovek u vlasti nagona , i patuljci - bića koja nikada nisu do kraja odrasla i zauvek su vezana za zemlju/majku, koju im Snežana i zamenjuje vodeći računa o domaćinstvu. U svetu u kome nema prisutne moralno snažne muške figure, u svetu u kome je ćerka uvek gladna očeve podrške, rađaju se lepotice koje su robovi nikada zadovoljene potrebe za muškom pažnjom. Lutke zavisne od tuđih hirova. I tako Zla kraljica, večita tatina lepotica, postaje stvarna osoba zauvek zaustavljena u jednom stadijumu razvoja, uhvaćena u prošlosti. U keltskoj varijanti bajke, majka Srebrno-Drvo pita svoga supruga, oca njene kćeri Zlatnog-Drveta: "Koga više voliš, mene ili nju?" A zatim traži od njega da ubije ćerku. Kraljica se u svojoj potpuno natprirodnoj zavisti ponaša detinjasto poput olimpijskih bogova. Ljubomorna je na svoju kći.

Snežana je najčešće vizuelno predstavljena kao tinejdžerka usled seksualnog rivaliteta i sukoba koja je lepša, ali u originalnim verzijama kraljica je ljubomorna na sedmogodišnju kći. Ljubomora se ne rađa oko supruga, kao seksualnog objekta, već oko Kralja/Oca. Do sukoba dolazi zarad očeve ljubavi, a zapravo je kraljica ta koja je zauvek devojčica. Odrasla žena telom i seksualnošću, ali emotivno sedmogodišnja devojčica željna oca kada je u odnosu sa muškarcem. Za junakinju ili stvarnu ženu koju srećemo i sa kojom se identifikujemo zbog ovakvog problema, podsvest izjednačava figuru oca sa svim budućim muškarcima. Pa je tako i Kralj/Suprug za nju samo Kralj/Otac. Izvor neprekidnog odsustva pažnje. Zanemarena kći gladna oca, postaje zvezda željna pažnje svih muškaraca, primadona porodičnih odnosa.

Zla kraljica na paunovom tronu - slika koju nam donosi jedna od najpoznatijih evropskih bajki. Lepa žena kojoj je njena lepota, njena vizuelna predstava u očima drugih jedina svrha postojanja. Ona je samo maska, savršena lepa maska iza koje nema ničega. Zarad titule najlepše spremna je na sve. U nekim verzijama ona obećava slugi da će mu postati žena ako ubije devojčicu. Ta seksualna veza između kraljice i nesuđenog egzekutora je diskretno postavljena u svim verzijama, jer kraljica koristi svoju lepotu kao seksualno oružje da sebi potčini muškarce u vlasti nagona. Ona je kraljica koju je priznavao jedini junak bajke do kraja dostojan muškog principa a to je Lovac. Zarad zadovoljenja svojih potreba, svojih strasti, ovaj junak ne preza ni od čega, ne zastaje ni pred čim. On postaje njeno oružje. Ubistvo deteta, kanibalizam, potpuno uništenje. "Biću gospodarica lepa i strašna!"- izgovara kraljica vilenjaka iz začarane šume u Tolkinovom "Gospodaru prstena", kada oseti zlu snagu prstena.

Snežana u bajci nije lepša samo zbog svoje mladosti, ona je moralno čista, nepokvarena, nevina. Ona je bukvalno lepa u čistoti nevine dečje duše. Ona uživa u svetu i prirodi oko sebe, ona nije obuzeta pitanjem takmičenja sa drugima. Ona čini nemoguće i omekšava srce Lovca. Poput Žana Renoa iz Profesionalca, i Lovac, surovi ubica, plaćenik, zastaje pred dečjom suzom. Muškarac koga pokreću i kontrolišu samo nagoni biva suštinski promenjen u dodiru sa nevinošću. Lovca ne pobeđuje lepota sedmogodišnje devojčice, već njena nežnost i nevinost.

PageBreak

Sadržaj lika u ogledalu

Ali nije ni Snežana toliko naivna. U našem folkloru, koji se pokazao vrlo konzervativnim, sačuvani su tragovi možda originalne mitske priče o Suncu koje je zlatna jabuka u rukama prelepe boginje. Kod nas ne postoji bajka o Snežani sa pričom o zloj maćehi i patuljcima, ali postoji priča o devojci od snega u narodnoj pripoveci pripovetka Devojka brža od konja: "Bila je nekaka đevojka koja nije rođena od oca i majke, nego je vile načinile od snijega izvađena iz jame bezdanje prema suncu Ilijnskome, vjetar je oživeo, rosa je podojila, a gora lišćem obukla i livada cvijećem nakitila i naresila". Devojka baca zlatnu jabuku za koju se takmiči sa proscima na brzim atovima. Ali čudesna devojka je krilata i u trci nepobediva. U našoj varijanti motiva, Snežana je daleko od feudalnog doba i hrišćanskog morala. Ona je velika boginja prirode, krilata vila uvek spremna na takmičenje sa smrtnim muškarcima. Ona ih mami obećanom, ali nedostižnom lepotom.

Izgleda da su Snežana i zla kraljica samo dve mogućnosti istog karaktera. Verovatno je da je u najstarijem mitološkom nivou sačuvana priča o Suncu vezanom za ženski princip, ili možda i drugim nebeskim svetlima, jačim i slabijim, starijim i mlađim.

Bilo kako bilo, u svom skromnom kupatilu imam ovalno ogledalo visoko više od metra, još jedno upola manje, jedno stono sa uveličavajućim i običnim staklom, i barem još tri džepna ogledalca. Ogledala u hodniku i spavaćoj sobi ovde i ne pominjem. I zato, dok ujutro stojite pred ogledalom okružene kremama, parfemima, šnalama, šminkom, dok pažljivo proveravate pore poput Šarlote iz "Seksa i grada", dok se odlučujete između hijalurina i enzima Q10, dok birate hranljivu ili hidratantnu kremu, toniranu ili vitaminiziranu tubicu, ne zaboravite šta vas uči prastara priča o ženskoj lepoti.

Lepota kao prazna maska iza koje nema duše vam nikada neće doneti mir. Detinje, iskreno zadovoljstvo životom, njegova neprestana potraga za znanjem kao i radoznalost jeste ono što će lepoti dati moralnu vrednost. A ako osećate u sebi potrebu da neprestano dobijate pohvale, ne zaboravite da pravi put do sreće nije u zadovoljavanju drugih, već u vlastitom intelektualnom i čulnom uživanju. Ispunite lik u ogledalu sadržajem.

Čitajte, organizujte filmski maraton za sebe i klince, negujte biljke. Posvetite se nečemu detinje predano, iskreno se obradujte sitnim zadovoljstvima ukusnog obroka, prijateljskog osmeha ili mirisnog čaja. Ne morate svaki dan biti istaknuti kao najuspešniji na poslu, ne morate privući najviše pogleda u restoranu, ne morate imati savršeno uređen dom. Ali morate biti srećni i voleti svoju porodicu.