Kako da roditelj zadrži "pravu meru" autoriteta: vaspitanje dece po "Mercedes" modelu

"Mercedes" model vaspitanja dece je jednostavan, primenljiv, možda najbolji od svih koji su danas popularni. Deca vaspitavana na ovaj način odrastaju u samosvesne, optimistične, samopouzdane osobe, a roditelji po ovom modelu imaju jasne smernice sopstvenog ponašanja pa samim tim i manje nedoumica i dilema nego u nekim drugim modelima roditeljstva.

Zahvaljujući pohvalama dete dobija "vetar u leđa" za nastavak poželjnog ponašanja, baš kao što kritikama dobija usmerenje za promenu neželjenog ponašanja. Postavljenim zahtevima formiraju se granice dečijeg ponašanja i granice odnosa: roditelj-dete.

Ukoliko je neka od ovih funkcija preterano ili premalo razvijena, poremećena je njihova međusobna ravnoteža. U zavisnosti od toga koja od ove tri funkcije nije u ravnoteži, dete može postati nesigurno, razmaženo, previše zavisno od drugih, ili nekomunikativno, čak i agresivno.

Pohvale i nagrade

Pohvala je pokazatelj da ste zadovoljni nekim ponašanjem vašeg deteta i da na ovaj način, pohvalom, želite da to ponašanje dalje podstičete. Pohvale mogu biti konstruktivne i nekonstruktivne. Konstruktivne su direktne i precizne, a odnose se na konkretan postupak ili situaciju (na primer: "Odlično si sredio sobu"). Nekonstruktivne pohvale su uopštene, teoretske, u širem smislu generalizovane (na primer: "Ti si mamin anđeo").

Iako su i nekonstruktivne pohvale pozitivne i ohrabrujuće, na ovaj način vi ne pohvaljujete dete za ono što je ono konkretno uradilo, pa samim tim ono neće dobiti jasnu instrukciju koje to ponašanje treba da ponovi da bi opet dobilo vašu pohvalu. Slično tome, nagrada treba da bude realno procenjena kako bi pratila detetov napredak. Ona ne mora uvek da bude materijalna, već može da bude i pružanje zadovoljstva detetu u onome što ono voli, u čemu uživa.

Važno je da vaše nagrade ne budu podmićivanje. Naime, ukoliko detetu dajete poklon (nagradu), kada uradi nešto dobro (na primer, dobije odličnu ocenu u školi), vi ga, u stvari, podmićujete. Određena ponašanja i obaveze se podrazumevaju pa ne zaslužuju posebnu nagradu.

Izostanak pohvala i nagrada. Kada izostane pohvaljivanje i nagrađivanje, dete odrasta tako da postaje nesigurno u sebe. Ono misli da nije dovoljno dobro da bi ga roditelji pohvalili i da ljubav mora da se zasluži, umesto da se podrazumeva.

Kako vaspitavamo srećne ljude: beli vitez, menadžer, crni jastreb ili helikopter roditeljstvo...

Preterano pohvaljivanje i nagrađivanje dovodi do toga da dete ne poznaje svoje realne granice. Raste uvereno u svoju posebnost, i kada to nije objektivno. Naviknuto je da mu se ispunjavaju sve želje jer od roditelja dobija potvrdu da je sve što uradi veoma uspešno i izuzetno. Nerealna slika o sebi stvoriće niz problema u vršnjačkoj okolini i velike turbulencije sa prvim neuspehom (na primer, kada shvati da ono ne može da postigne nešto što njegovi vršnjaci postižu sa lakoćom).

Sugestija: Naučite da pohvalite i uloženi trud, a ne samo postignuti rezultat. Pokažite detetu da je voljeno baš kada mu je teško. Vaša ljubav ne sme biti uslovljena njegovim ocenama ili nekim drugim trenutnim ponašanjem. Nemojte verovati u stereotipe da će mnogo pohvala ili podrške "razmaziti" dete. Pogrešno je i uverenje da samopouzdanja može biti previše.

Do ove greške dolazi zbog toga što se samopouzdanje poistoveti sa pokušajem deteta da skrene pažnju na sebe ili pokušajem da kamuflira unutrašnje osećanje nesigurnosti. Zaista ne možete odgajiti dete tako da postane samopouzdana osoba ako ga ne pohvaljujete.

PageBreak

Kritike i kazne

Obratite pažnju. Ova kategorija, već i u svom nazivu, favorizuje kritike pa tek onda kazne. Odnosno, najpre dete opomenete, u odnosu na ranije postavljeni zahtev, zatim kritikujte, a tek potom, ako kritika nije urodila plodom, kaznite. Uvek kritikujte određeni postupak a ne detetovu ličnost.

Na primer: "Ovaj tvoj domaći zadatak je neuredan", umesto: "Ti si tako neuredan". Obavezno i objasnite zašto je određeno ponašanje zavredelo kaznu, jer tek ako dete razume šta je uradilo pogrešno moći će da se sledeći put u istoj situaciji ponaša drugačije.

Dijapazon kazni je širok, od povišenog glasa, tajmauta, strogog pogleda, oduzimanja neke ugodnosti ili zadavanje neprijatnog zaduženja... Idealne kazne su uzročno-posledične, kada svaki postupak ima svoju posledicu.

Izostanak kritika i kazne. Kada u "Mercedes" modelu izostanu kritike i kazne, dete se razvija u razmaženu osobu. Roditelji često kažu da ne vole ili da pokušavaju da izbegnu da kažnjavaju decu. Ovakav stav se podrazumeva. Međutim, kritike i kazne su način na koji dete uči koja su ponašanja poželjna a koja nisu, postavljaju mu se odgovarajuće granice, detetu se pomaže u procesu odrastanja. One su neophodne, baš kao što su na svoj način, neophodne i pohvale ili postavljanje zahteva.

Preterano kritikovanje i kažnjavanje. Deca koja su vaspitavana i naviknuta da uz roditeljski autoritet uvek "vezuju" samo kritike i kazne sklona su tome da skreću na sebe pažnju neprihvatljivim ponašanjem, jer veruju da je bolja bilo kakva pažnja nego nikakva.

Mudrost godina: uticaj baka i deka na vaspitanje dece...

Kada roditelji ne čuju ni ovaj "poziv u pomoć", ova dečija nesigurnost može da razvije osećanje neshvaćenosti i neprihvaćenosti koje traje i u poznim godinama. Česti su slučajevi da baš deca koja su stalno kritikovana i kažnjavana postaju nasilna ili odrastaju u osobe sa kompleksima.

Sugestija. Pre nego počnete da kritikujete ili kažnjavate, budite sigurni da ste dobro objasnili zahteve. Ako primećujete da dete ponajviše kažnjavate, a malo uspevate da komunicirate zahtevima ili ne vidite razlog da ga često hvalite, najpre promenite sopstveni pristup. Kazne posmatrajte u kontekstu dobrobiti za vaše dete. Neka budu verbalne, usmeravajuće, uzročno-posledične, jer će tako predstavljati ne samo korekciju nekog trenutnog ponašanja već i važnu, životnu lekciju.

Zahtevi. Za svaki uzrast postoje određeni zahtevi. Upoznajte se sa njima, a zatim ih objasnite detetu, primereno njegovom uzrastu. Stepen težine zahteva treba da bude za korak ispred u odnosu na tekući uzrast. Njihovo postavljanje podrazumeva vašu obaveštenost koje postupke i sposobnosti određeni detetov uzrast predviđa, u različitim segmentima razvoja (mentalni, kognitivni, motorički, verbalni, emocionalni...).

Niski zahtevi. Ukoliko su vaši zahtevi od deteta minimalni, ni ono neće imati unutrašnju motivaciju da od sebe zahteva više. Postepeno će naučiti da izbegava sve ono što mu predstavlja neprijatnost, a određene navike (na primer, radne) potrebne za celokupnu budućnost razvijaće teško ili sporo. Osim toga, niski zahtevi karakterišu razmaženu decu, naviklu da i kada od sebe daju minimum, od okoline dobiju veliko odobravanje.

Visoki zahtevi. Kada su zahtevi previsoki, dete raste pod stalnim stresom da neće moći da ispuni sva roditeljska očekivanja. Zato postaje nesigurno, često sa osećanjem inferiornosti ili razvija komplekse.

Sugestija: postavljanje granica detetu je neophodno. Odredite koja detetova ponašanja ćete dozvoliti, koja braniti, koja razmotriti. U predškolskom uzrastu se upoznajte sa razvojnim fazama kako biste mogli da objektivnije pratite napredovanje svog deteta.

Konačno, pored jednostavnosti, možda najveća prednost "Mercedes" modela jeste što vi kao roditelji zadržavate "pravu meru" autoriteta. Omogućava vam da gajite odnose poverenja sa detetom nalik na prijateljske odnose, ali uvek uz jasnu granicu roditelj-dete.

Tako i treba da bude. Vaše dete će uvek imati mnogo prijatelja među vršnjacima ali druge roditelje nigde neće naći. Uživajte u svojoj ulozi jer će takav pristup doneti najviše dobrobiti i vama i vašem detetu.