"Moja majka nada mnom lebdi kao helikopter", tinejdžer iz knjige " Između roditelja i tinejdžera", Haima Ginoa.

Međutim, upravo zbog ogromne snage ove želje, napori koje ulažu lako prerastu u opsesiju, napor, stres. "Helikopter" je pogrdan naziv za roditelje koji bdiju nad svojom decom, nalik helikopterima. Oni dobro poznaju stres roditeljstva. Ulažu sve svoje kapacitete, vođeni najboljim namerama, ali su ipak sve dalje od zamišljenog ideala samopouzdanog, optimističnog, samostalnog deteta.

Antropolog sa Kalifornijskog univerziteta u Los Anđelesu Karolina Iskijerdo boravila je nekoliko meseci sa Matsingenkama, plemenom iz peruanske Amazonije. Tada je upoznala Janiru i iznenadila se njenom spontanošću, vedrinom i posvećenošću različitim fizičkim poslovima. Naime, Janira je bez ikakvih posebnih zahteva redovno čistila pesak sa ležaljki, pomagala u slaganju listova, lovila rakove koje je zatim čistila, kuvala i služila ostalima. Veći deo dana brinula je sama o sebi, ali je ostajala vesela, ljubazna i predusretljiva, naročito prema starijima od sebe. U tom trenutku Janira je imala šest godina.

Istovremeno, na drugom kraju sveta Elinor Ouks, antroplog sa istog univerziteta, ispitivala je trideset dve porodice srednje klase za studiju o životu u Los Anđelesu u 21. veku. Osmogodišnji Ben, koga je Elinor prepoznala kao tipičnog predstavnika generacije u sredini u kojoj odrasta, odbijao je da jede zato što mu roditelji nisu postavili pribor za jelo, insistirao je da mu otac vezuje pertle, a za svako kupanje ili obedovanje bilo je potrebno dugotrajno nagovaranje.

Na vaspitanje Janire i Bena utiče i kulturna, obrazovna, materijalna sredina. Ipak, sigurno je i da njihovi roditelji za njih žele ono najbolje. Šta mislite, ko će od njih dvoje biti bliži cilju da postane samopouzdana, optimistična, samostalna odrasla osoba?

"Helikopter" roditelji su u svakom momentu spremni da "uskoče" u rešavanje detetovih problema, da uklanjaju prepreke na njegovom putu, objašnjavanju u njegovo ime. Deca su im centar sveta, u tolikoj meri da izgleda kao da lični život i nemaju. Osim toga, uverenje da uvek moraju biti u službi potreba svoje dece i pogrešno shvatanje pedagoških postulata da su deca posebna i jedinstvena, doprinosi da svoje potomke doživljavaju kao neprikosnovena, savršena bića koja su baš uvek u pravu. "Helikopter" mame su sigurne da njihova deca već samim postojanjem zaslužuju sve blagodeti, te da nema potrebe da ih na bilo koji način zasluže ili opravdaju, čak i ako je to na štetu druge dece.

Naime, s obzirom na odsustvo bilo kakve objektivnosti, misle kako sva deca nisu "sveta", već samo njihova. Svoje ponašanje (često opsesivno) pravdaju time kako "samo" žele da svoje mališane zaštite, ili da to čine "iz najbolje namere", da je to njihova roditeljska dužnost i da neće biti tako kada deca odrastu. Međutim, ovi roditelji ne odustaju od večitog bdenja nad decom i kada ona uveliko osnuju svoje porodice. Naravno, to ne znači da je njima lako. Naprotiv. Istraživanja pokazuju da su majke koje ne dopuštaju drugima da im pomognu u brizi oko dece manje zadovoljne svojim životima. One su pod većim stresom, često narušenog zdravlja i veoma sklone depresiji.

Doktor Pol Redmond sa Univerziteta u Liverpulu izdvojio je nekoliko tipova "helikopter" roditelja:

  • Roditelj "agent/menadžer" dogovora sastanke umesto dece (studenata), pregovara oko ugovora, budućih poslova...
  • Roditelji "helikopter" bankari, koji pregovaraju o zaradi koju će dete (punoletna odrasla osoba) dobiti, bez mogućnosti kompromisa, jer precenjuju njegove sposobnosti.
  • Roditelj "beli vitez" pokušava da pomaže iz senke, tiho, anonimno. Iako pomoć želi da sakrije od deteta, uvek se "podmeće" umesto njega, rizikujući i gubitak poverenja kada dete otkrije da iza nekog uspeha stoji roditelj, a ne ono.
  • Tip roditelja "crni jastreb" je dobio naziv po poznatom vojnom helikopteru black hawk, koji prelazi velike udaljenosti kako bi obavio zadatak. Oni prave strategije i dugoročne planove da bi deci osigurali barem taktičku prednost pred konkurencijom.

PageBreak

Kako se ovakva ponašanja roditelja odražavaju na decu

Istraživanjem o generacijskim razlikama doktor Džin Tvendž sa Univerziteta San Dijego utvrdila je da generacija koja je pored sebe imala "helikopter" roditelje teži ka visokom standardu i prestižnom statusu, ali bez ulaganja ličnog rada.

Ova deca su manje otvorena za nove ideje, ranjivija, manje samopouzdana. U kontaktu sa vršnjacima, kada shvate svoja ograničenja, dobijaju kompleks niže vrednosti. Znaju da ne moraju mnogo da se trude jer su navikli da roditelji vode njihove bitke. Zato od ličnih izazova lako odustaju i odrastaju u nesigurne osobe. Istovremeno, s ozbirom na to da roditelje doživljavaju kao besplatan servis, međusobni odnosi su im trajno poremećeni. Izostaje svaki roditeljski autoritet, nema kvalitetne komunikacije i razumevanja. Najčvršće drveće raste na najvetrovitijim mestima. Vi niste, ne treba da budete i za vaše dete nije najbolje da mu postanete večita senka. Za njega je važno da pronađe sopstveni način rešavanja problema. Vama, naravno, nije teško da ga hranite, oblačite i radite mnogo toga umesto njega, čak i kada to može da čini samostalno, ali vaše preterano, često opsesivno činjenje u dugoročnom smislu ima više štete nego koristi. Umesto da radite za dete ono što ono može i samo, naučite ga da samostalno donosi odluke i snosi odgovornost za izbore.

Omogućite mu dovoljno podrške kako bi odraslo u snažnu osobu, spremnu za životne izazove. Najćvršće drveće zaista raste na najvetrovitijim mestima. To ne znači da ćete dete namerno "čeličiti", ali pronađite sredinu. Roditeljstvo je putovanje koje će trajati do kraja vašeg života. Na svakoj stanici tog puta sačekaće vas prepreke, zamke, iskušenja. Želja da u svemu zaštitite dete samo je jedan od izazova. A kako biste na tom putu imali što više radosti, ispunjenja i obostranog zadovoljstva, uvek imajte na umu krajnje odredište: vaše odraslo dete.

Jedna od definicija roditeljstva je omogućavanje deci i korena i krila. Koreni predstavljaju porodično okruženje, sigurnost u koju uvek može da se vrati sa izvesnošću da će biti dobrodošlo sa svim svojim manama i slabostima, odnosno sa osećanjem kako ne mora da u svemu bude najbolje da bi bilo voljeno. Sa druge strane, kada pustite dete da se samostalno snalazi u spoljašnjem svetu, da gubi, pobeđuje, uči iz ličnog iskustva - podarili ste mu krila, a istovremeno ga učite samostalnosti, odgovornosti za svoja dela, spremate za život odrasle osobe. Obezbedite mu i dovoljno korena i dovoljno krila u svakom uzrastu.

Setite se Janire i Bena, jer se njihove osobine nalaze i u vašem detetu. Ali koje će se ispoljiti, koje podsticati i negovati velikim delom zavisi upravo od vas. Mislite o tome. Vaše dete to zaslužuje.