Savremena nauka objašnjava alergije kao autoimunu bolest, grešku odbrambenog sistema organizma koji reaguje na alergene iz okoline. Rekla bih da dobro poznajem alergije. Ničim izazvana, samo je jedan dan odlučila da se pojavi u mom životu i ostala tu sedam godina. Sve dok nisam odlučila da potražim njen pravi uzrok. Zapravo, ostala je tu sve dok ga nisam pronašla.

To putovanje je počelo apsurdom! Kako miris povetarca, pokošene trave ili polen u vazduhu, nešto toliko lepo i prirodno može da mi smeta? Nisam se smirila uzimanjem tableta kada bi mi postalo prenaporno da brišem nos i češem oči. Živo me je zanimalo sa čim se borim u sebi i zbog čega moje telo nema taj prirodni obrambeni sistem pa sam naišla na nekoliko knjiga samopomoći koje su mi ukazale na temeljne istine u mom životu.

Prihvati sebe. Baš takvu kakva jesi. To si ti, najbolje moguće izdanje onoga što je od tebe oblikovao život. Baskonačni izraz božanske ljubavi, otelovtvorenje duše koja je došla po iskustvo. Baš to. Ni manje ni više. I voli sebe. Uprkos greškama koje činiš. Uprkos unutrašnjim sukobima i crnim mislima. Uprkos svemu što vidiš kao loše.

Da li je ego greška...

Ono je materijalizacija svega proživljenog. Kako možemo da ne volimo svoja iskustva? Zbog nijh smo takvi kakvi jesmo. Dobri ili loši, nevažno je. Ono što je važno je mogućnost koju imamo. Mogućnost je moć donošenja novih odluka kojima ćemo promeniti ono što nam se ne sviđa. Ta mogućnost je ovde. Sada.

Veruj. Za to mi je, priznajem, trebalo najviše. Poverovati da sam deo neke velike slike i da sam ovde s razlogom, iako mi se katkad činilo da ga uopše ne vidim. Da ga ne vidim od frustacije koju osećam ili od nemoći da se pomaknem s mesta. Poverovati da je baš sve u redu i kako treba biti jer mi to donosi samo nove spoznaje koje će me odvesti tamo gde ću se osećati sigurno. I pomalo, ponavljajući psalme i molitve, u mom životu se pojavilo to svetlo i osećaj mira. Da, baš je sve u redu i kako treba da bude.

Pustila sam da me život vodi, prepustila se i dala mu puno poverenje da će (jer je stvoren od Boga) znati kako da me dovede kući kojim god putem išla. Poverovala sam da su sva iskustva koja mi dolaze moji učitelji i da u najbolnijima leži najveća mudrost... I znate šta? Strah koji sam osećala je počeo da nestaje.

Alergija je bolest četvrte čakre. Četvrta čakra je srčana čakra. Energetski centar ljubavi. Ne ovozemaljske, već one božanske. One koja nas ne osuđuje i ne vaga. Kada se ta čakra potpuno otvori, ljubav kojom delujemo u svetu isceljuje i nas. Suprotnost je strah. On nas obuzima, prožima i steže. Strah nas parališe.

Ajurvedska medicina: greška intelekta kao uzrok bolesti...

Ne dopušta da se pomerimo s mesta. Stojimo kao ukopani i malo okrećemo glavu levo i desno. To je sve što možemo. Ne prepoznajemo svetlo kad padne mrak i nismo dovoljno hrabri. Zapravo, možda ćemo i kročiti u njega, ali nećemo se potpuno predati sigurnosti osećaja da je sve uredu, već ćemo uvek negde u sebi očekivati kako ipak nešto mora poći po zlu. A onda kada se okrenemo oko sebe, u svetu vidimo upravo to...

I zašto naš imunitet reaguje preosetljivo? Zato što smo oprezni da ne budemo povređeni, uplašeni ili slomljeni. Pa se branimo na sve moguće načine i od svega što nam dolazi u susret. Od sunca, od mirisa, od vetra ili hrane... Od svega što nam zapravo život znači... Zar to nije apsurdno? Danas, nakon predanog rada na sebi nemam više alergiju. Dišem punim plućima jer znam da je sve dobro.