Horoskop kao kolaž mogućnosti
Adria Media Serbia sta_zracis_to_privlacis_2
Ono što zračimo - privlačimo


Da, i ovo vam zvuči kao nekakva opozicija, jer opet i jeste reč o tom odnosu „jedan na jedan“, ali ne samo kada su u pitanju ljudi, odnos sa partnerom i slično. Kada kažemo „šta zračiš, to privlačiš“, mislimo na sve događaje, situacije i scene koje nam se dešavaju. U neku ruku, vi onim sadržajem koji vas čini prizivate ono što bismo mogli nazvati sudbinom. To, međutim, ne smete shvatiti bukvalno, u smislu da će jedno mrzovoljno jutro prizvati samo mrzovoljne ljude, baksuzne situacije i slično.

To je mnogo dublje i ozbiljnije nego što zvuči! Jer sve traume i potrebe, kompleksi, strahovi, talenti, veštine, hrabrosti, kao i nade, žive u nama, i samo od nas zavisi da li ćemo tu Pandorinu kutiju otvoriti, krenuti u samospoznaju, ponekad bolnu, ponekad božanstvenu, ili ćemo pustiti i čekati da nam ih život baš po ovom astrološko-kosmičkom principu servira, pa ćemo naleteti na sve, ama baš sve što u sebi nosimo a od čega bežimo, samo indirektno, preko drugih ljudi, događaja i situacija. Sve što je potrebno jeste da shvatite da ne postoje ljudi koji su rođeni da budu srećniji, voljeniji, uspešniji, zadovoljniji, pametniji od vas!

Genetika čini svoje, ali bez rada i samoistraživanja, suočavanja sa time ko smo i šta nam je potrebno zaista, sa time koji to dublji motivi upravljaju našim potrebama i željama, našom fantazijom i snovima, bez suočavanja sa time zašto nas u psihološkom smislu privlači baš „ta“ osoba, ili baš „ta“ vrsta odnosa, nema prave sreće, jer šta god da dobijemo, ma koliko lepo da je, nećemo znati zašto smo dobili; tek je saznanje o tome prava radost, kao i prava ljubav koja će nas stalno terati da je razumemo.

A najveća je radost kada čovek dobije ono što je još davno spoznao kao svoju veliku viziju, ili san, kada dobije ono čemu je sebe posvećivao godinama, i kada na kraju lako sklopi kockice i shvati da su ga svi putevi, ma koliko na momente drukčiji bili, vodili ka tom jednom cilju i viziji. Tek tada sa blaženim osmehom punim vere u budućnost, vere u sebe i sopstvenu stazu, čovek ide dalje pun snage, a drugi, kada ga sretnu, načas postanu omađijani, jer najvećim sjajem zrače ljudi koji su pronašli sebe i svoju individualnost. Oni u sebi uvek imaju to nešto neuhvatljivo, nesalomivo, što se ne održava ni inatom, ni sujetom, ni egom, već vizijom i verom koja podršku uvek nalazi u prošlosti i iskustvu.