Kada čujemo da je neko bolestan, prva pomiso nam je žal, a zatim da li možemo da mu pomognemo, a od šoka i neprijatnog saznanja, često delimo tu vest. Što nimalo nije dobro.
Ne treba govoriti o tuđoj bolesti jer je to pre svega pitanje poštovanja, privatnosti i ljudskog dostojanstva.
Kada neko oboli, on ulazi u veoma osetljiv period života, fizički, ali još više emocionalno. Informacije o zdravlju spadaju u najličnije podatke, i niko nema pravo da ih deli bez dozvole osobe na koju se odnose. Čak i kada nam se čini da „samo pričamo iz brige“ ili „usput pominjemo“, posledice mogu biti ozbiljne.
Razlog je i u tome što se bolesti često brzo pretvore u trač i ogovaranje. Umesto podrške, osoba može postati tema priče, a ne čovek kome je potrebna pomoć. To može da dovede do neprijatnosti, stigme, pa čak i izolacije, ljudi se povuku jer se osećaju izloženo ili posramljeno.
U galeriji ispod pročitajte citate psihologa Irvina Jaloma!
Tu je i druga strana, informacije lako izmaknu kontroli. Ono što je neko rekao u poverenju jednoj osobi, sutra može stići do deset drugih, i vrlo brzo postane iskrivljena verzija.
Zato je najbolje pravilo jednostavno: ako osoba sama ne želi da deli svoju bolest, mi nemamo pravo da je delimo umesto nje. Umesto pričanja, mnogo je vrednije ponuditi podršku, razumevanje ili samo tišinu.
BONUS VIDEO:
