U savremenom životu punom turbulencija i okidača stresa, često se dogodi da nas u svakom danu obuzmu strah i anksioznost. Ukoliko osećate određeni bol ili nelagodnost i krenete da "guglate" svoje simptome, moguće je da će se kroz razne forume i medicinske tekstove da anksioznost produbljivati.

Strah od bolesti, poznat kao hipohondrija, predstavlja preteranu zabrinutost i strah od bolesti, čak i u odsustvu stvarnih simptoma. Osoba koja je sklona hipohondriji uvek je zabrinuta da bi nešto loše moglo da joj se dogodi, da boluje od teške bolesti ili da lekari nisu postavili tačnu dijagnozu.

Strah od bolesti je nehotičan i nema tačan uzrok, obično počinje u mladosti. Čini se da ovo podjednako pogađa i žene i muškarce. Generalno, identifikovani su određeni faktori koji mogu biti neki vid okidača:

  • Porodica – ljudi koji su odrasli u porodici koja je preterano pričala o bolestima, veća je verovatnoća da će biti zabrinuti za svoje zdravlje.
  • Traumatska prošla iskustva – ljudi koji su se suočili sa ozbiljnim bolestima u prošlosti imaju tendenciju da postanu anksiozniji kada dožive različite fizičke simptome.
  • Sopstvena uverenja – postoje pacijenti koji veruju da im lekari ne obraćaju dovoljno pažnje ili pacijenti koji pogrešno samoprocenjuju svoje simptome.
  • Događaji sa bolestima iz bliskog okruženja

Strah od bolesti dovodi do određenih ponašanja, među kojima su:

  • Stalna provera sopstvenog tela - ovi ljudi često mere krvni pritisak, proveravaju puls, nivo kiseonika, provera simptoma, dodirivanje...
  • Gubitak poverenja u funkcionisanje sopstvenog tela - obolele osobe mogu misliti da je njihovo telo stalno izloženo riziku od bolesti.
  • Zavisnost od bezbednosti – traženje utehe i uveravanja od medicinskog osoblja ili rođaka da je sve u redu.
  • Strategije izbegavanja – ovi ljudi nastoje da izbegnu svaku situaciju koja se smatra opasnom i rizičnom, odnosno bilo šta što misle da može naškoditi njihovom zdravlju.
  • Društvena izolacija – kao rezultat toga, ljudi o kojima je reč na kraju se povlače u sopstvenu ljušturu, izoluju se i doživljavaju simptome anksioznosti ili depresije.
  • Čest odlazak kod lekara - Pojavljuju se često u ordinacijama, traže više mišljenja, kada prestane jedan simptom javlja se drugi...
  • Izbegavanje bolnica - na suprotnom polu su ljudi koji se plaše da odu kod lekara i izbegavaju ovo koliko god je to moguće.

Ljudi koji imaju izražen strah od bolesti počinju otežano da funkcionišu. Njihovi lični i profesionalni odnosi postaju ugroženi zbog njihovog straha. Takođe, strah od bolesti može dovesti do značajnih finansijskih napora (troškovi lečenja ili bolovanja), nepotrebnih medicinskih istraga ili čak otpuštanja sa radnog mesta.

Djagnoza

Dijagnoza hipohondrije se postavlja ako je osoba i dalje zabrinuta da ima ozbiljnu bolest duže od 6 meseci, uprkos medicinskoj proceni. Tretman može uključivati psihoterapiju, terapiju podrške ili čak lekove za anksioznost/depresiju, sve kako bi pacijent mogao mnogo bolje da funkcioniše i da se suoči sa tim svakodnevnim situacijama. Ako mislite da se suočavate sa ovom vrstom anksioznosti, najvažnije je da potražite stručnu pomoć psihologa i psihoterapeuta.

(Sensa)