Vedanta je znanje o životu nakon kojeg vam više ništa nije potrebno te posle kojeg možete odbaciti sve materijalne koncepcije!
Vedanta je drevno učenje sadržano u indijskim svetim tekstovima, poput Upanišada i Bhagavad-gite, koje odgovara na važna pitanja o životu.
Hatha joga: revitalizujuće sredstvo za telo i um
Veruje se da je ono darovano ljudima, odnosno čovečanstvu.
Dakle, nije poteklo od samog čoveka.
Vedanta zapravo nije religija već nauka, a sama reč u prevodu sa sanskrta znači "kraj znanja" (veda - znanje, anta- kraj).
To je znanje o životu nakon kojeg vam više ništa nije potrebno te posle kojeg možete odbaciti sve materijalne koncepcije.
To je znanje koje oslobađa.
Šta vam otkriva vedanta?
Želite li biti zaista srećni i postići unutrašnji mir, najvažnije je da saznate ko ste vi zaista. Upravo kroz učenje vedante to možete otkriti.
Vedanta tvrdi da smo duhovni delići Apsolutne Istine iz koje zapravo potičemo, te nemamo ničeg zajedničkog sa svetom iluzije u kojem se trenutno nalazimo.
Zbog avidye - neznanja - ovaj privremeni svet i sve probleme u njemu percipiramo kao stvarne. To neznanje ukorenjeno je duboko u nas.
Ali, prema vedanti, sve što postoji je deo duhovnestvarnosti.
Doživljavanje ovog sveta i sebe odvojenim od našeg duhovnog izvora i položaja vedanta naziva mayom - iluzijom.
Ako verujete da je maya stvarnost, uvek ćete biti zavisni od materijalnih objekata i tražiti u njima zadovoljstvo, a to znači da će vaš život uvek biti ispunjen patnjom i nezadovoljstvom.
Uz znanje koje vam pruža vedanta ne morate se odreći dosadašnjeg života govoreći kako je svet ionako iluzija.
Upravo suprotno, zahvaljujući sticanju uvida u pravu, duhovnu prirodu vašeg bića možete živeti punim plućima i radovati se svakom trenutku.
Važno je samo nikad ne zaboraviti ko vi zaista jeste ispod površinskog vela vaše ličnosti koji zamagljuje vašu pravu prirodu.
U nastavku saznajte 5 pouka vedante koje vam mogu doneti unutrašnji mir i zadovoljstvo.
1. pouka: Sreća se ne nalazi u spoljašnjim objektima
Dok posmatramo svet, sebe smatramo subjektom u odnosu na predmete koje gledamo kao objekte.
