Dr Rudolf Steiner, osnivač antropozofije, utemeljio je 1912. godine umetnost pokreta pod nazivom euritmija - oblik izražavanja tela kojim govor i muzika postaju živi i vidljivi u izvedenom pokretu.

Tao tehnike: zhan zhuang, wu tao i tai chi chuan

Sam Rudolf Steiner je tokom svog rada uvek povezivao interes za duhovni razvoj čovečanstva i lični razvoj pojedinca. Za euritmiju kaže da ona počinje tamo gde pantomimske, telesne i plesne mogućnosti prestaju. Iako je nastala kao umetnička forma, euritmija je uskoro našla svoje mesto u pedagoškoj svakodnevici Waldorf škola kao obavezan predmet. Euritmijskim kretanjem i držanjem postižemo fleksibilnost i lakoću, a fokusiranjem samosvesti veću kontrolu i, istovremeno, slobodu u pokretu. Čineći govor i ton vidljivim, euritmijsko kretanje razvija nove sposobnosti i čula za primećivanje suptilnih fenomena koji se mogu doživeti u međuprostoru ili međuodnosu i time zadobiti novi, dublji uvid u spoznaju samoga sebe. O Steinerovom radu, antropozofiji i euritmiji razgovarali smo sa Spomenkom Divljan, pedagogom, majkom četvoro dece i velikim ljubiteljem antropozofije i Waldorf pedagogije.

Za početak, opišite nam ukratko Steinerov rad i oblasti interesovanja i to kako se euritmija uklapa u njegovu filozofiju?

Rudolf Steiner, osnivač antropozofije, nauke o ljudskoj mudrosti, rođen je 1861. godine u Donjem Kraljevcu u Hrvatskoj. Utemeljitelj je Goethe Instituta, bio je filozof i književnik i mnogo više od toga. Da bismo razumeli euritmiju, ili bilo koji pravac raznovrsnog Steinerovog delovanja, potrebno je da se upustimo u osnovni koncept antropozofije kao nauke. Važno je znati da je Steiner postavio temelje antropozofije iz potrebe i vizije da pronađe izlaz iz zabluda modernog čoveka, što upućuje na radikalno menjanje našeg odnosa prema prirodi i prema samome sebi. Antropozofi ne vide antropozofiju samo kao nauku, već i kao delotvoran način da se stvaralački preobrazi naučni, religijski i umetnički život.

Iz Steinerovog raznostranog delovanja iznikle su: Waldorf pedagogija, pokret za reformu školskog vaspitanja i obrazovanja dece i mladih; antropozofska medicina za unapređenje lekarske veštine proširenjem saznanja o svetu i čoveku; pokret za tročlano uređenje društva sa zadatkom da se preuređenjem društva regeneriše kulturni, državno-politički i privredni život u zajednici; biodinamička poljoprivreda za unapređenje obrade zemlje, odgoja stoke i pravilnog vođenja poljoprivrednog imanja, zasnovanog na saznanjima o prirodi i uticaju snaga kosmosa na Zemlju, a sa ciljem da se obezbedi dovoljno kvalitetne hrane za čovečanstvo; zdravstvena pedagogija za lečenje i rehabilitaciju dece sa psihosomatskim problemima. Poseban pokret je hristologija, pravac u antropozofiji koji se bavi moralno-religijskim istinama, značaju Hrista kao duhovnog bića i mnogim drugim hrišćanskim misterijama.

Euritmija, nova umetnost ljudskog kretanja, takođe je proizašla iz sveukupnog dela Rudolfa Steinera i delovanja antropozofije tokom 20. veka. Euritmija je vidljiva objava nekog životnog ili duhovnog zbivanja izražena ljudskim pokretima u prostoru. Pored prvenstveno umetničkog karaktera, euritmija se sa velikim uspehom primenjuje u Waldorf pedagogiji i antropozofskoj medicini.

Neki Steinerovi sledbenici kažu da euritmija započinje tamo gde pantomimske, telesne i plesne mogućnosti prestaju. Šta je, zapravo, euritmija, kako je nastala i koja joj je svrha?

Euritmija je dete antropozofije. Bez antropozofije ne bi bilo euritmije. Antropozofija gleda kroz fizičku materiju na duhovnu realnost u koju je položen čovek i ceo fizički svet. U euritmiji koristimo naše fizičko telo, njime izvodimo pokrete i plešemo u skladu sa kosmičkim snagama i zakonima. Te snage nalazimo svuda u prirodi: u rastu i nestajanju, u smeni godišnjih doba, dana i noći, u razvijanju cvetova i listova. Uvek je to jedno veliko duhovno strujanje koje se provlači kroz sve, osvetljava i vodi dalje. Duhovne istine zasijavaju u euritmiji. Naš zadatak i naš cilj je da se uvek sa verom i poverenjem obraćamo tom unutrašnjem izvoru, da spoznamo božansko-duhovno i da, polazeći od te stvarnosti, vodimo naš život.

PageBreak

Materijalizam je veliko iskušenje

Iza nas je neizmerna prošlost, a ispred nas daleka budućnost. Ako se vratimo na euritmiju, onda su tu reči Rudolfa Steinera: Čovek u euritmiji treba ceo da postane: duša, srce i ruke su jedno.

Šta to znači? To znači da sebe pokrećemo polazeći od duhovne stvarnosti, da su naši pokreti prostrujani osećanjem i jasnošću, da nisu vezani za svrhu, kao, na primer, pokreti nekog saobraćajca ili plivača, ili kao kod nekog mehaničkog rada.

Materijalizam je veliko iskušenje za ljude današnjeg vremena. Sa njim duše postaju tvrde i slepe, traže smisao jedino u zadovoljenju spoljnih, čulnih potreba. Ostaju bez perspektive. Svet je bučan, duhovno je suptilno i tiho. Duhovno je mir i pokret, tačka i krug. Kada se krećemo, euritmijski mi gradimo most od fizičkog ka duhovnom, spajamo zemlju i nebo; ta naizmenična igra čini čoveka zdravim, daje mu centriranost i vraća mu njegovo iskonsko dostojanstvo.

Energetske rupe su magnet za negativnost: evo kako da očistite svoje energetsko polje i otvorite srce

Ne treba da osuđujemo današnji svet, niti da mu okrenemo leđa, jer je to takođe iskušenje; moramo učiti da ga dobro vidimo, moramo sebe iznutra učiniti jakima i na taj način delotvorno uticati.

U euritmiji se muzika ili govor iskazuju pokretima tela, zato se još naziva i vidljivi govor ili vidljiva pesma. Šta predstavlja to euritmijsko kretanje i kako se izvodi?

Euritmija znači: harmonični ritam (prefiks eu na grčkom znači lepo, dobro, harmonično).

Karakter ritmičnog se naročito jasno vidi na primeru vage koja u njihanju gore-dole traži ravnotežu između dva pola. Ta slika takođe osvetljava biće čoveka i pokazuje da ravnoteža nikada nije nešto utvrđeno, već - kao jezičak na vagi - jedno osetljivo, ritmizirano stanje. Ono se u životu oseća kao zdravlje.

Naš život se kreće između dve jake polarne moći: sa jedne strane nalazi se zemljina teža koja nas pritiska, skuplja i zgušnjava do materije, a sa druge snaga svetlosti koja zrači u daljine, koja vodi u nevidljivo i time u dimenziju duhovnog. Ovakvo njihanje klatna doživljavamo u involuciji-evoluciji, sistoli-dijastoli, stvrdnjavanju-rastvaranju, u tački i krugu. Čovek stoji između ovih polarnih snaga koje, međutim, pripadaju jedna drugoj i dopunjavaju se. Mi nismo ni jedna, ni druga; zapravo, presudan zadatak u našem životu je da ih dovedemo u sklad, da izmirimo ono što je prividno suprotstavljeno. Jer, koliko malo su naše noge i naša glava međusobno u neprijateljstvu, uprkos njihovoj različitosti, tako malo su i ove snage jedna protiv druge. Za ovo izmirenje i povezivanje nama je dat jedan organ - srce - koje jedino, kao najosetljivije mesto, može da ujedini suprotnosti. Srce, koje je predivan organ ritma, obrazuje središte čovekove organizacije.

Ako ova centralna snaga u čoveku nije dovoljno jaka, ako pustimo da prevlada jedan ili drugi pol, onda nastaje neuravnoteženost u nama samima, a takođe i u našem odnosu prema svetu i našim bližnjima. Nastaje bolest, nemir, haos.
Ako kao ljudi hoćemo ozbiljno da shvatimo naš zadatak na Zemlji, odnosno da naš zemaljski život generalno posmatramo kao zadatak, moramo negovati ove povezujuće snage ritma. To se može uraditi jedino iz regije srca. Vežbanje i jačanje ove sposobnosti jedan je od bitnih zadataka euritmije.

Euritmiju treba shvatiti kao umetnost pokreta koja na čoveka gleda kao na stvorenog iz snaga svemira. On je mikrokosmos u makrokosmosu.

PageBreak

Antropozofija - svesno i promišljeno

Ceo svemir se takođe njiše u ritmovima: sazvežđa, izlasci i zalasci Sunca... Na Zemlji ga doživljavamo u plimi i oseci, u smenjivanju proleća, leta, jeseni i zime, u uspinjanju sokova u biljkama, u našoj cirkulaciji krvi, u pulsu i disanju, u našim organima... Kada su ovi ritmovi u nama ometeni, osećamo se loše, bolesno; savremeni život se često ogrešuje o ove, nama nadređene, ritmove, pa se stoga moramo naročito i uvek iznova potruditi, uložiti poseban napor, da ih ujednačimo i uravnotežimo.

Antropozofija nam daje mogućnost da sa duhovnim snagama i delovanjima radimo svesno i promišljeno; na divan način nam je preko dela Rudolfa Steinera približena ta povezanost i isprepletanost vidljivog i nevidljivog sveta. Isto tako, euritmija nam na jednom drugom nivou, na opažajno-umetničkom nivou, pomaže da, približavajući im se, ispitujemo ove vladajuće i dejstvujuće snage, da ih osluškujemo u nama i oko nas, da osetimo da smo jedno sa njima. Takođe je divno što naše fizičko telo gradi instrument za euritmijski pokret. Ceo mikrokosmos se premešta u zamah, pokreće se po duhovnim zakonitostima makrokosmosa.

Kako deluje kontinuirano praktikovanje euritmije na nas kao osobe?

U euritmiji smo u oblasti osećanja, ritma. Ova središnja oblast posreduje između gornjeg i donjeg čoveka; ona izjednačava, harmonizuje. Osećanje stoji između mišljenja i volje. Kada euritmizujemo onda aktiviramo stvaranje harmonizacije ovih snaga. Redukuje se ono čega je previše, stvara se ono čega je premalo. Mi smo danas suviše u glavi, intelektualni, mnogo znamo, ali da saznato pretvorimo u neki čin, u neku službu, to se najčešće ne postiže. Nije dovoljno samo razumeti. Korak dalje je postati ispunjen nekom istinom, a zatim: imati potrebu da se latimo istine i da se ispoljavamo kroz nju (istinu, saznanje). A euritmija zahvata, pokreće, prenosi to saznanje celim čovekom, glavom, srcem, udovima. Euritmija je vizija razvoja budućnosti čovečanstva, razvoja koji počinje u svakom trenutku, razvoja koji hoće da bude ozbiljno shvaćen.

Stvaranje i ja smo jedno. Iste snage deluju i u njemu i u meni - tako se može izgraditi stav kojim poštujemo i volimo svekoliki život.

Iako je nastala kao umetnička forma, euritmija je ubrzo našla svoje mesto u pedagoškoj svakodnevici Waldorf škola kao obavezan predmet.

Kako euritmija pomaže deci i kako treba da se praktikuje?

Euritmija je obavezni deo programa za decu svih uzrasta u Waldorf školama. Na taj način se postiže uravnoteženje i pravilno usmeravanje snaga kod dece još dok su u izgradnji. Deca praktikujući euritmijski pokret doživljavaju svet u svojoj punoći i sveukupnosti. Naravno, posebno se izvodi zdravstvena euritmija u slučajevima kada deca imaju određene teškoće i probleme i kada je potrebno preusmeriti snage. Pokazalo se da deca koja pohađaju ove škole u celoj Evropi, Americi, Kanadi i Australiji (ima ih i u susednoj Hrvatskoj i Sloveniji) najradije učestvuju u umetničkom pokretu i praktičnim veštinama, što posebno odgovara deci do uzrasta puberteta.

Sve tajne čudesne astralne projekcije: kako izgleda odvajanje duše i svesti od tela

Jedna lepa meditativna izreka Rudolfa Steinera glasi:

"Traži u nutrini svetlost
I naći ćeš svet.
Traži u spoljašnjem mudrost (smisao)
I naći ćeš samog sebe."

Euritmija podrazumeva podučavanje, iskustvo i vođenje, te je nemoguće nacrtati ili predstaviti ove pokrete kao neku vežbu. Euritmija, kao umetnička forma, mnogo je kompleksnija u odnosu na bilo šta što bi ličilo na euritmiju. Da biste bolje razumeli kako to sve izgleda možete da pogledate neku euritmijsku predstavu (može se naći na Internetu).

Šta se radi na seminarima, kakve vežbe, koja je razlika između seminare Alchemy in movement gde treba da se meditira i prepozna u sebi ograničavajuće emocije pa da se onda izraze telom - npr. da otplešemo ljutnju? O detaljima smo pitali Spomenku Divljan:

Polaznici seminara iz euritmije treba da su otvoreni i spremni na intuitivni doživljaj unutar sebe. Obuveni u bele platnene nazuvke, koji im omogućavaju da budu u potpunom dodiru sa zemljom, kreću se u ritmu muzike ili teksta, a u skladu sa doživljajem ritma i vođeni od strane euritmistkinje. Na primer, svaki samoglasnik i suglasnik ima svoj zadati izražaj i iskazujući neki tekst mi pokretima, kao u talasu, telom i rukama predstavljamo tekst, njegov ritam i naš doživljaj. Polaznici to čine zajedno, kao grupa. Zadatak je da grupa deluje jedinstveno, harmonizovano, posvećena istom... Doživljaj polaznika na euritmijskim seminarima jeste osećaj kao da postaješ jedno sa svima, kao da grliš prostor u kojem si i da sjedinjuješ ritam unutar sebe s ritmom koji je izvan nas. To postižemo usklađenim pokretima tela i ruku, krećući se po prostoru na način koji muzika ili tekst zahtevaju svojim ritmom. Usklađujemo naš um, naša osećanja i naše telo u jedno, i pokretom to izražavamo. Pokret po pokret u prostoru ishodi završnici koja često izgleda kao jedan neobičan ples-pokret, predstavljajući određene figure u prostoru koje slede izvesnu zakonitost.

Izvor: Sensa