Šest elemenata ciljane samokreacije

Najdirektniji pristup samotransformaciji je jednostavno iskorišćavanje prirodnih moždanih procesa. Jednom kada razumete sve faktore koji utiču na stvaranje jedinstvene slike o sebi, možete da kreirate sopstveni program - takav program koji se fokusira na vežbe sastavljene od pažljivo biranih elemenata koji imaju mogućnost da direktno utiču na proces transformacije.

1. Vežbajte što češće

Najpredaniji vernici svih većih svetskih religija i duhovnih tradicija mole se i meditiraju tri do pet puta dnevno, i to s dobrim razlogom. Što je veća učestalost vežbi i što su one revnosnije, to je veća verovatnoća da će doći do transformacije. Jer sama vežba stvara jedno neobično iskustvo, koje se zatim dešifruje u mozgu. Ovo menja neurološku osnovu koja uzrokuje malu transformaciju u našoj predstavi "sebe", koja, zauzvrat, menja naše opažanje, osećanja, misli i, zatim, i naše ponašanje. Vaša transformacija, koliko god da je mala, utiče na vaše sledeće iskustvo, i tako se krug nastavlja. Vremenom, ovi efekti počinju da gube na snazi. Ali, ako vežbate u jednakim intervalima, tri do pet puta dnevno, "vi" koji ulazite u svaku sledeću vežbu, na putu transformacije ćete odmaći mnogo više nego oni "vi" koji su početno započeli vežbanje. Svi efekti vaših vežbi će imati veću dubinu i duže će trajati, sve dok ne dostignete onaj stepen u kojem su trenuci uobičajenog iskustva retki i kratki.

2. Stilizujte um meditacijom

Neurološke mreže funkcionišu po principu asocijacije, što znači da će jednom aktivirane mreže da aktiviraju druge mreže koje sadrže relevantne informacije. Ova osobina osigurava osnovne principe determinacije: ono što mislimo i osećamo u sadašnjem trenutku u velikoj meri će određivati ono što ćemo misliti i osećati u trenucima koji slede. Iako nam ova obična neurološka aktivnost omogućava da izvršimo svakodnevne životne zadatke, ona nagoni naš um da u isto vreme pravi neprekidnu "to do" listu obaveza, naš "majmunski um", kako bi joga učitelji rekli. Naša vizija onoga što jesmo uvek dolazi zajedno sa našim unutrašnjim "ja" kao proizvodom mreže koja je trenutno aktivirana. Kako bismo uopšte započeli promenu, moramo da oslabimo našu glavnu uobičajenu aktivnost mozga.

Za mnoge spiritualne ljude smirivanje uma kroz meditaciju je najvažnija i osnovna aktivnost njihovih praksi. Jednostavnim smirivanjem toka svesti, mi omogućujemo jednoj naprednijoj verziji sebe da se pojavi iz šireg spektra dešifrovanog iskustva. Vremenom, čak i jednostavno smirivanje uma meditacijama dovešće do pozitivne promene. Stoga, čak i ako se ozbiljno bavite meditacijama imate dobre razloge da probate ovakav način transformacije sebe.

PageBreak

Nova slika o sebi

Postoji mnogo različitih vrsta meditacija, ali ona najjednostavnija je upravo ta od koje ćete imati najviše koristi: pokušajte da vežbate duboko disanje dok istovremeno fokusirate svoj um na samo disanje, na senzacije koje imate dok duboko dišete. (Ovo možete uraditi za vrlo kratko vreme, naročito ako započnete ceo proces transformacije baš kroz meditaciju.) Kada pažnju usmerimo na misli, mi aktiviramo njihove prateće neuronske mreže i, istovremeno, naše uobičajene predstave o sebi. Ali kada skrenemo pažnju sa naših misli i koncentrišemo se na naše disanje, mi onda menjamo našu neurološku aktivnost i samim tim stvaramo jednu širu sliku sebe. Ova nova slika koju imamo o sebi je slika jednog višeg reda i služiće nam kao garancija jednog novog kontrolisanog ponašanja.

3. Stvaranje sopstvenog modela

Model samokreacije je jedna mentalna konstrukcija svih vrednosti i osobina koje želimo da razvijemo kod sebe. Ovaj model ćete formirati tokom vežbi, a koristićete ga svakodnevno kao podsetnik na to koje misli i koja ponašanja želite da zadržite, a koja da odbacite. Ako ste religiozna ili spiritualna osoba vaš model će možda biti zasnovan na nekom važnom i počasnom liku, liku sveca ili nekog drugog božanskog bića (mnogi hrišćani mogu sebi da postave pitanje "Šta bi Isus uradio u ovoj situaciji?"). Ako niste religiozni, inspiraciju za vaš model možete pronaći u nekoj osobi koju cenite i poštujete. Važno je samo da imate sasvim jasnu sliku ideala kome težite.

4. Negujte svog svedoka

Skoro sve tradicionalne prakse uključuju negovanje jednog posebnog unutrašnjeg "ja" koje služi kao posmatrač svih naših misli i našeg ponašanja. Nije važno da li je to naš unutrašnji vodič, naša svest ili naš svedok - njime vlada naša uzvišena predstava o sebi koju negujemo kroz meditaciju i vežbe. Osnovna funkcija našeg svedoka jeste da nas upravlja prema modelu koji smo odabrali i da nas motiviše da donosimo dobre odluke ili da se menjamo, ako je to neophodno.

5. Birajte osećanja koja vas motivišu

Naš um se razvija iz našeg mozga koji kontroliše ponašanje. On stvara mrežu sećanja koja spaja naše trenutno ponašanje sa svom mudrošću koju smo stekli tokom nekih prošlih iskustava. Svaka memorijska mreža je bogata informacijama o svim važnim elementima našeg iskustva - o tome kako se osećamo, gde se nalazimo i u kakvom društvu, o tome šta smo uradili ili šta nam se dešava, i o tome kako su naše emocije rezultat nekih događaja oko nas. Memorijske mreže su međusobno povezane na osnovu svih ovih značajnih dimenzija. Na primer, sve ono što je vezano za naš osećaj anksioznosti u našim memorijskim mrežama je povezano, pa je tako povezano sa našim najboljim prijateljem, ali i sa svima onima pred kojima smo doživeli uspeh ili neuspeh u određenom zadatku. Zbog svih ovih kompleksnih mreža, aktiviranje jednog sećanja povlači aktiviranje drugih sličnih sećanja istih dimenzija.

PageBreak

Održavanje motivacije

Stoga, naš inteligentni sistem ima tu sposobnost da uvek pronađe relevantnu informaciju koja nam je potrebna za donošenje dobre odluke. Kada ponovo budemo izašli na večeru sa našom majkom, setićemo se šta je rekla prošlog puta kada smo je videli i sledećeg puta kada budemo u iskušenju da uradimo nešto što možda ne bi trebalo, izabraćemo da to ne učinimo. Ako želimo da motivišemo sebe da se ponašamo na određeni način, veoma je korisno da stalno budemo u mogućnosti da prepoznamo osećanja koja nas motivišu i da negujemo sposobnost da se prebacimo u to stanje.

Memorijske mreže su najbolje povezane u dimenzijama osećanja, bilo fizičkih ili emocionalnih, zato što ona predstavljaju neposrednu potrebu našeg inteligentnog sistema koju moramo da zadovoljimo. Osećanja nas motivišu da se ponašamo na određeni način - jedemo kada smo gladni, zovemo prijatelje kada smo usamljeni i slično. Ako želimo da se ponašamo na određeni način veoma je korisno da umemo da prepoznamo osećanja koja nas motivišu i da negujemo sposobnost da se prebacimo u to stanje.

Dobar način da započnemo negovanje ovih stanja jeste da u našem umu potražimo sećanje na vreme kada smo se baš tako osećali kako bismo želeli da nam bude. Ne bi bilo loše da počnete da vodite dnevnik svojih sećanja i da u to uključite neke fotografije, simbole ili jednostavne reči koje će vam pomoći da ponovo probudite ta osećanja. Na primer, probajte da se setite svakog čulnog, opažajnog ili saznajnog stimulanse koje ste osetili u crkvi i koji su u vama probudili neku uzvišenu emociju - to mogu biti ikone ili freske, pevanje ili sveće - onda stvorite stimuluse koji će to isto uraditi ponovo.

Jedan od najmoćnijih stimulanse je upravo miris i u mnogim tradicijama se insistira na upotrebi raznih mirisa u različitim obredima. Hrišćani koriste tamjan i smolu, Jevreji ketoret, muslimani agar drvo, u svakom slučaju postoji mnogo različitih izbora mirisa. Imajte na umu to koliko će vas vešto miris sprovesti do željenog stanja.

6. Prepoznajte vaše svesno i namerno ponašanje

Veliki broj popularnih New Age teorija propagira ideju da mi smi kreiramo sve što nam se dešava. To jednostavno nije tačno - mi smo samo jedan deo univerzuma, a ne neko ko upravlja njime. Nad nekim stvarima koje nam se dešavaju nemamo nikakvu kontrolu i jedino što možemo da kontrolišemo su naše reakcije na takve situacije, možemo da pokušamo da reagujemo na najbolji mogući način. Ali, u većini slučajeva, ipak imamo kontrolu nad našim ponašanjem. U okviru ovog programa upravo je naše ponašanje najmoćnije oruđe samokreacije. Neko osnovno ponašanje možemo da uključimo u naše vežbe, ali je veoma važno da kako namenski gradimo sebe, da tako namenski pravimo i čitav repertoar novog ponašanja. Moć transformacije će uzrokovati pojavu nekih novih obrazaca ponašanja sasvim spontano, ali nije loše da i mi sami svesno biramo nove obrasce koje želimo.

Za početak, napravite listu tri stvari koje nikada do sada niste uradili, a za koje biste želeli da postanu deo vašeg novog "ja", i poređajte ih po redu od najlakše do najteže. Na primer, ako želite da postanete milosrdnija osoba, probajte da sledeći put kada budete išli na ručak sa prijateljima posetite neku stariju osobu do koje vam je stalo, ili da sledeći odmor provedete uz nekoga kome je pomoć potrebna umesto da odete na letovanje. Kada bude došlo pravo vreme za promenu, izaberite ono što vam je najlakše i, jednostavno rečeno - just do it. Kako proširujete spektar vašeg iskustva, korak po korak počećete da uviđate koliko se menjate.

PageBreak

Mi smo univerzalno "ja"

Konstruišite svoje rituale tako da oni počinju periodom meditacije u kojem ćete dozvoliti da sva vaša preostala nepoželjna osećanja, misli ili slike nestanu i da se vaš unutrašnji svedok javi u vama. Zatim, probajte da probudite osećanja u sebi koja će stimulisati za to zadužene memorijske mreže u vašem umu da biste pronašli svoju motivaciju. Prepustite se tom osećanju i opustite telo i lice, tako da promena započne kako iznutra, tako i spolja.

Kada jednom ponovo probudite to osećanje u sebi, setite se vašeg modela za samokreaciju. Uskladite vaš um i celo vaše biće sa svim vrlinama i osobinama vašeg modela, dok istovremeno održavate osećanje koje vas motiviše. Kao rezultat ove vežbe, čak i za vrlo kratko vreme, uspećete da prebacite sebe u stanje koje će vam omogućiti da kontrolišete svoje ponašanje. Istinska moć ove vežbe leži u tome što će se desiti sledeći put kada ponovo budete zakoračili u svet, programirani da mislite i da se ponašate onako kako ste namenski odredili i tada ćete početi da doživljavate nova iskustva koja su sasvim u skladu sa vašim modelom transformacije koji ste na početku odabrali. Tada se uviđa prirodna moć vašeg mozga da se samoobnavlja i da stvori jednu novu verziju vas samih.

U pauzama između ovih vežbi, vaš zadatak je da ostanete u ulozi svedoka u što većoj mogućoj meri. Kada donosite neku odluku, setite se vašeg modela i zapitajte se: "Šta bi moje namensko-ja uradilo?". U većini slučaja ovo će vam omogućiti da donesete mudru i ispravnu odluku. Kada se nađete u situaciji da radite ili govorite nešto što vaše unutrašnje namensko-ja ne bi odobrilo, probajte da na trenutak izvedete kratku vežbu i da se vratite u stanje vašeg namenskog postojanja.

Važno je da budete okruženi ljudima koji će i sami podsticati ovu ličnu evoluciju i koji će takođe biti posvećeni samotransformaciji. Pored menjanja obrazaca ponašanja i prihvatanja novih obrazaca koje ste usvojili spontano, vreme je da proširite čitav spektar novih rituala i da počnete da ih praktikujete.

Imajte na umu da i vašem fizičkom i socijalnom okruženju treba nega. Katedrale, hramovi i džamije izgledaju tako velelepno zato što su ljudi koji su radili na njima i oni koji su ih projektovali, bili duhovno nadahnuti; oni nas i privlače zato što nas inspirišu. Naše fizičko okruženje, na jedan pasivan način, utiče na naš um. Ako se nađete u prirodi ili ako zakoračite u prelepi hram, osetićete kako lepota fizičkog okruženja direktno menja vaše emocije. Biće veoma korisno da napravite mali, posebni, sveti prostor, vaš sopstveni oltar na kome ćete držati sve stvari koje vas simbolično vraćaju u neko od vaših namenskih stanja. Vremenom ćete možda poželeti da celu vašu kuću ili stan transformišete u neko idealno mesto u kome će vaše novo namensko-ja naći svoj dom. Još je važnije da vaše socijalno okruženje bude takvo da ćete moći vrlo lako da negujete sopstveni unutrašnji rast i razvoj. Važno je da budete okruženi ljudima koji će i sami podsticati ovu ličnu evoluciju i koji će takođe biti posvećeni samotransformaciji.

Duhovna nauka samotransformacije

Velike duhovne i religijske tradicije su nastale u neobičnim iskustvima pojedinaca, koji su kroz intenzivne i disciplinovane prakse bili "probuđeni". Jednom promenjeni, govorili su o neverovatnim nagradama koje čekaju svakoga ko krene istim putem. Kroz milenijum, bukvalno milijarde ljudi je rešilo da stane na kraj životu punom patnje i, u želji da žive ispravan život, postali su sledbenici neke od religija. Kroz isti vremenski period, čovečanstvo je uspelo da prikupi toliko znanja o principima prirode i "božanskog plana", a kada su se sve te velike religije uzdigle, veliki deo tog znanja ostao je misterija.

Na isti način naš mozak i naš um i sve što prolazi kroz njih odraz su onoga što se nalazi u univerzumu i naše "ja" je samo refleksija našeg međusobnog odnosa sa ljudima u neposrednom okruženju. Sada je jasno da kakve god vrline i osobine želimo da podstaknemo kod sebe moramo isto tako da ih negujemo i kod drugih, jer u svakom momentu svi kreiramo jedni druge. Mi smo jedno univerzalno-ja.