Kako evoluira svest

Dakle, važno je da se ponekad osamimo, ko gde može u zavisnosti od svog religioznog opredeljenja. Religiozan momenat nije bitan, već je bitno ono ezoterno što stoji iza svega, a to je približavanja sebi. Hrišćanin se približava sebi kroz tihovanje, budista kroz meditaciju. Važno je da znamo šta je ono što nam se dešava u duši, a forma i tehnika ima raznih, i samo je bitno da odaberemo onu koja nam najviše odgovara i koja nas najviše vodi ka sebi.

Ako ste te sreće da imate duhovnika punog ljubavi, mudrog, a ne nadmenog (što je danas jako teško), onda će vam on dati sva potrebna uputstva za privremeno povlačenje.

U kakvoj su vezi svest i intuicija?

Realizacija celovite svesti nam omogućava da u magnovenju sagledavamo stvari, kognitivni psiholozi to nazivaju primarnom svešću, za razliku od sekundarne, koja vremenski uvek zaostaje, jer prethodno sve po navici filtrira, procesuira i slično. Intuicija, ili buddhi, kako se u jogi zove, jeste primarna odlika svesti.

Mnogi spiritualni ljudi su govorili da će krajem 2012. godine doći do velikih promena u ljudskoj svesti. Na prvi pogled, tako nešto se nije dogodilo. Da li delite to mišljenje ili smatrate da su se otvorili neki kanali i da je napravljen veliki korak ka proširivanju (kolektivne) svesti? Šta se promenilo 21.12.2012?

Ne treba biti prorok pa videti kako se svet i svest ljudi radikalno menjaju, na jednu ili drugu stranu. Polarizacija je takva da nema mesta neodlučnima. Niko više nije ravnodušan, jer se osetljivost ljudi neverovatno povećava, a to može biti i dobro i loše. Sada je jako važno imati i držati se pravilne filozofije života, a to je u svemu videti volju Tvorca, jer nema razlike između Njega i njegove kreacije. Naša karma koju u vidu unutrašnjih programa - samskara, nosimo u sebi odmotava se kroz sve životne situacije. To smo mi u manifestaciji.

Naš život je, da upotrebim termine Dejvida Boma (Bhom), čuvenog kvantnog fizičara - eksplicitni red (odmotan) implicitnog poretka (sakrivenog) koji se nalazi u našoj duši. Sudbinu čitave planete će determinisati to na koju će stranu prevladati kritična masa kolektivne svesti. Danas kada se vreme ubrzava, taj polaritet je toliko veliki da su neodlučni ljudi, oni koji kažu "ma ćuti, nemoj da se mešaš", jednostavno osuđeni na nestajanje. Bolje je biti na jednoj ili drugoj strani, jer tako učimo. Ali ako stalno pravite kompromise, iz straha, onda nema napretka.

Svakome je data mogućnost da bira. Ne treba da tražimo opravdavanja za povlačenje, važno je imati aktivan stav, tako se jedino možemo promeniti. Ne treba nikoga da mrzimo, ali treba da menjamo stvari oko sebe koje ne valjaju. Ako nema kritike, nema ni napretka.

U kom pravcu će ići svet i kako će se razvijati svest u narednim decenijama?

Prema mom mišljenju, sa aspekta Majke Zemlje, koja je svest sama po sebi, kao što organizam prvo na neki način inkapsulira tumor, pa ga onda izbacuje, ja se bojim da smo mi sa ovakvim razmišljanjem na neki način kancerogene ćelije za svest Zemlje i da to može da rezultira nestajanjem nekih ljudi sa takvim razmišljanjima. Kao što nestaju neke životinjske vrste koje se nisu prilagodile nekom novom vremenu koje dolazi. Vreme se ubrzava, energija brže pristiže, što znači da ako je neki čovek u malom procentu loš, u ovim vremenima će postati mnogostruko loš, a ako je dobar postaće mnogostruko dobar. U tom kontekstu će ljudi sami sebe da razvijaju. To je vreme "spontane evolucije", kako to naziva čuveni biolog Brus Lipton. Neki će izgarati u svojoj zloći ili u svojim strahovima.

Strahovi ubijaju, to dokazuju i mnogobrojna istraživanja. Mi sebe možemo vrlo brzo da ubijemo negativnim mislima i ne verujem da će se dešavati neke kataklizme, već da će ti ljudi jednostavno nestajati. Najvažnje je imati zdravu životnu filozofiju, posmatrati život kao Božju volju. U psihologiji joge se to zove - ishvara pranidhana.

Kao što kaže poznati ruski iscelitelj S. N. Lazarev:
"Bože, u svemu vidim tvoju volju,
Ni za čim ne žalim, ničega se ne plašim.
Sve prihvatam kao tvoj dar i ni za šta ne brinem.
U mojoj duši su Svetlost, Radost i Ljubav."

Autor:  Dragan Lončar