Kako evoluira svest

Kako se definiše svest? Kako je ona prvobitno probuđena?

Od svih naučnika, kvantni fizičari su najdalje otišli u definiciji svesti. Ona je nelokalna i netemporalna. Kada su Empedokla, poznatog helenskog filozofa upitali šta je Bog, on je odgovorio: "Bog je krug, čije je središte svugde, a obod kruga nigde". Mnogi duhovnici je nazivaju "živući Bog", koji gleda kroz naše oči, čuje kroz naše uši, oseća putem naših čula dodira, mirisa, ukusa, razmišlja našim umom. Sve što treba da učinimo, jeste da joj ustupimo mesto, odustajanjem od svake svrsishodne akcije. Jedan zen kaluđer je u trenucima spoznaje uskliknuo: "Čudesna sila okopava vrt i zaliva cveće". On nije konstatovao da on, imenom i prezimenom, gospodin taj i taj, tog i tog statusa, godina i slično, bilo šta čini. To je pravo buđenje, koje nastaje utrnućem (nirvana) individualne svesti, koja je uzrok samsare - ciklusa kontinuiranog umiranja i rađanja. Svest je s početka probuđena i ne možemo je ostvarivati u delovima. Rad na sebi, ili kako se to u jogi zove - atma sadhana, zasniva se na prepoznavanju sebe i negovanju tog osećaja. Međutim ako se kao bića ograničene svesti koristimo ograničenim metodama duhovnog rada, nikada nećemo ostvariti stanje celovitosti i punoće - purnam.

Kakve konkretne promene čovek može da očekuje buđenjem svesti?

Prestajete da se borite sa životom, više niste oportuni prema sudbini, imate osećaj ispunjenosti, zadovoljstva u srcu - santoša vas prati i sve prihvatate kao Božju volju. To rađa duboki unutrašnji mir, spokoj i dobrodušnost.

Nekim ljudima se dešava da ih neki događaj osvesti, da se jednog dana probude sa potpuno drugačijim pogledima i doživljajem sveta oko sebe (kao što opisuje Ekart Tol kroz svoju autobiografsku priču). Kod drugih je proces buđenja svesti dugotrajan i postepen. Kako čovek može da ubrza proces razvoja svesti?

Da, kod nekih ljudi dolazi do neočekivanog buđenja svesti. Na primer, ljudi koji su doživeli kliničku smrt, vraćaju se potpuno preobraćeni sa dubokim uvidima o smislu svog daljeg života. To je i jedan od glavnih ciljeva šamanističkih rituala, kada čovek spoznaje da nije samo ovo fizičko telo. On prestaje da zavisi od mnogih stvari u životu i samim tim postaje zrelija ličnost, njegov život ima dublji smisao.

Povremeno bi svaki čovek trebalo da se na neko vreme osami, da provede neko vreme u manastirima, ašramima ili budističkim hramovima ili jednostavno da se povuče u prirodu. Da živi jednostavnim životom, da jede jedanput dnevno, bavi se jogom, molitvom, meditacijom, tehnikama disanja i proučavanjem starih tekstova.