Od Dejvida Morisroa smo saznali i kako funkcionišu baštenske zajednice u Irskoj, te koliki društveni značaj imaju.
Sve je više ljudi koji imaju potrebu da se zdravije hrane, ali za to nemaju dovoljno sredstava. Iako jeftnija za uzgajanje, organska hrana kod nas je dosta skuplja, a samim tim nedostupna većini. Time su najviše pogođeni stanovnici gradova, koji nisu imali mogućnost da se bave baštovanstvom, zbog toga što ne poseduju zemljište. Sve do sad.
Grupa mladih entuzijasta kod nas je pokrenula projekat Baštalište, čiji je cilj osnivanje baštenskih zajednica (community gardens) koje su već dugo hit u svetu. Projekat Baštalište prošle zime su osnovali "Ama centar za negu čoveka i prirode" i "Beogradski festival cveća" kako bi svojim članovima omogućili da sami uzgajaju organsko povrće.
Katarina Milenković iz "Ama centra" objasnila nam je da je sve počelo prošle godine kada im je u Slancima nadomak Beograda vlasnik ustupio parcelu koju nije mogao da obrađuje, a zatim se okupila grupa osoba voljnih da uzgajaju sopstveno povrće. S obzirom na to da se u ovaj poduhvat upuštaju mnogi koji o baštovanstvu ne znaju ništa, Ama centar je kao član međunarodne mreže Green Friends tokom jula organizovao kurs organskog baštovanstva pod nazivom Get Growing, namenjen potpunim početnicima.
U pitanju je projekat međunarodnog karaktera u čijem je osmišljavanju učestvovalo više inostranih organizacija, članica Green Friends mreže. Ovakve obuke se u poslednjih nekoliko godina uspešno sprovode širom Evrope, a konačno se održavaju i kod nas. Na kursu koji je vodio Dejvid Morisro (David Morrisroe) iz Irske polaznici su bili u prilici da se upoznaju sa osnovama baštovanstva i dobiju brojne praktične savete o tome kako postaviti svoju baštu. Dejvid nam je ispričao kako su zajedničke bašte organizovane u Irskoj, a mi se nadamo da će na isti način zaživeti i kod nas.
"Projekat baštenske zajednice počeli smo na privatnu inicijativu, bez institucionalne podrške. Sve je nastalo u saradnji sa dobrotvornom organizacijom Simon Community koja pomaže beskućnicima. Ona nam je ustupila zemlju na kojoj su volonteri uzgajali povrće za njihove štićenike a i sopstvene potrebe. Nakon gotovo tri godine uključio se i gradski odbor koji je odlučio da nam za baštensku zajednicu ustupi zemljište u delu grada gde su se inače okupljali problematični ljudi. Uložili su puno sredstava da taj prostor preurede, postavili su ogradu, napravili parking i pristup za osobe u kolicima, te je taj deo bukvalno procvetao."
Gradskim ocima trebalo je godinu dana da shvate značaj projekta, ali čim su se uključili, uvideli su da on ne podrazumeva samo uzgajanje organskog povrća već da dovodi i do promena u društvu. Baštenske zajednice su se pokazale korisnim kako za zajednicu, tako i za korisnike bašta i volontere. Jedan od glavnih ciljeva ovog projekta je da ohrabri ljude da se zahvaljujući ličnom trudu zdravije hrane, što je naročito važno za siromašnije slojeve kojima doskoro nije bila dostupna zdrava hrana.
"Lokalne zajednice nam mnogo pomažu. Od oko 50 baštenskih zajednica, koliko ih ima u Irskoj, samo je jedna podržana od države, a skoro sve ostale zemlju dobijaju od lokalnih vlasti. Opštine im pokrivaju i osiguranje, što je dodatno olakšanje i da nije takve podrške, verovatno projekat ne bi ni zaživeo", objašnjava Dejvid.
Integrisanje marginalnih grupa
Baštenske zajednice u Irskoj osniva i vodi civilni sektor. Radove izvode volonteri, a grad plaća po jednog zaposlenog u svakoj od njih. Oni koji koriste parcele mogu da dođu kad god žele, a jednom nedeljno je dan otvorenih vrata za sve zainteresovane koji bi želeli da se informišu o projektu ili uključe u njega.
Članovi baštenskih zajednica su ljudi svih godina, ali se nastoji da se uključi što više mladih, kao i onih kojima bi koristilo da na ovaj način budu organizovani.
Alkoholizam je u Irskoj veliki problem, naročito među starijim muškarcima, tako da projekti kao što su baštenske zajednice mnogima pomažu u prevazilaženju kriza kroz koje prolaze u periodu odvikavanja. Druženje i razmena iskustava sa onima koji imaju slični problem, ali pre svega svrsishodan rad, doprinose da se ljudi osete korisnim i tako što pre reše svoj problem.
U Irskoj su otišli i dalje pa su baštenske zajednice prilagođene osobama koje koriste invalidska kolica kako bi i one mogle da gaje sopstveno povrće. Takođe, u baštenske zajednice su se još pre nekoliko godina uključili ljudi sa mentalnim problemima. Na taj način projekat je dobio novu društveno korisnu dimenziju, jer se marginalizovane grupe integrišu u zajednicu, a dodir sa prirodom i aktivnosti koje obavljaju za njih su svojevrsni vid terapije, objašnjava Dejvid i dodaje: "Za ljude je lekovito da nešto stvaraju. U baštenskim zajednicama ne gajimo samo povrće već pripremamo teren, stavljamo klupe, pravimo dečja igrališta, i to sve sopstvenim rukama."
Zajednice "zelenih" mislilaca
Na kursu koji je u julu održan u Beogradu polaznici su od Dejvida dobili praktične savete kako da počnu da obrađuju zemlju, a upoznali su se i sa svim fazama uzgajanja povrća. Dejvid ističe da je kroz ovaj kurs i on svašta naučio, jer mi imamo drugačiju klimu, povrće, zemlju, drugačije bolesti koje napadaju biljke. "Kada počinjete da pravite baštu, to ume da bude vrlo teško, naročito ako o tome ništa ne znate.
Zato se mi povezujemo u grupe od dvadesetak članova i zajednički stvaramo povrtnjake. Jedni druge savetujemo, pomažemo, podržavamo. U Irskoj se ovakvi kursevi održavaju jednom nedeljno, osam nedelja zaredom. Svaki put se okupimo kod drugog polaznika, demonstriramo praktičan rad ukoliko za to postoje uslovi, a zatim uz čaj i kolače razgovaramo, držimo predavanja, međusobno se savetujemo. Kroz rad i zajednički interes mi se zapravo družimo i uživamo. Neverovatno je koliko se ljudi povezalo i sprijateljilo kroz ovaj projekat i koliko im je on oplemenio život."
Iz razgovora sa Dejvidom zaključili smo da baštenske zajednice predstavljaju projekat od šireg društvenog značaja, koji apsolutno svim stranama donosi samo dobrobit. Katarina Milenković nam je ispričala da je nedavno pokrenuta građanska inicijativa za sistematsko uključivanje baštenskih zajednica kao gradskih bašta u lokalne urbanističke planove. U želji da gradu nametnu koncept baštenskih zajednica kao alat za ekološki, ekonomski, zdravstveni i društveni razvoj, osnivači Baštališta do sada su prikupili više od 800 potpisa kojima se od gradske vlasti Beograda traži da što pre odredi odgovarajuće zemljište za osnivanje baštenske zajednice.
Peticija se nalazi na sajtu Baštališta (www.bastaliste.org) na kojem možete dodatno da se informišete o tom projektu. Nadamo da će i naše institucije imati sluha i da će podržati organizacije koje se zalažu da baštovanstvo u našoj zemlji uzme maha. Vreme je da se vratimo prirodi i uzgajanju sopstvenog povrća, ne samo zato što je to ekonomski isplativije već zato što je zdravije, a kao što smo videli iz razgovora sa Dejvidom, može da ima i daleko veći društveni značaj.