Čudesna sudbina Danijel Orner: od decenije karcinoma do nove lepote

"Sa samo 15 godina obolela sam od raka kostiju, i provela čitavu deceniju po bolnicama. Lekari su mi govorili da ću morati da operišem pluća svake druge godine do kraja života. A sada, ne samo da nemam rak već skoro punih šest godina, već postala sam primer nekoga ko je nije samo preživeo već i procvetao." - Danijel Orner.

Petnaestogodišnja Danijel Orner, gimnazijalka koja se bavila "kros kantri" trčanjem (trčanje po raznolikom terenu, poput polja, šuma, uzbrdo, nizbrdo...) otkrila je, tog dana 2000. godine, čudnu kvrgu na nozi. Pomislila je da mora da je u pitanju neka povreda s trčanja i otišla sportskom lekaru. Dijagnoza je bila - rak kostiju.

"U tom momentu sam samo prešla s brige kada ću moći ponovo na trčanje na brigu o tome što imam rak kostiju", prisećala se Danijel, po pisanju portala "Shape", 16. maja 2014. godine. Iako se tumor smanjio usled hemoterapije, doktore je brinulo to što se on nalazi suviše blizu velikog krvnog suda. Malo nakon 16. rođendana, 2001. godine bila joj je urađena amputacija, a pet meseci kasnije izašla je iz bolnice uz pomoć ortopedske noge.

"Odlučila sam da ne gradim više svoj stari život", kaže Danijel. Krenula je ponovo u školu i pokušala da se ponovo bavi trčanjem, ali nije joj prijalo jer se nije osećala potpuno stabilno s veštačkom nogom.

Pošto je prestala da trči, pozabavila se svojim drugim snom. Upisala je glumu i ona joj je izuzetno pomogla da povrati samopouzdanje, uprkos tome što ju je bolest i dalje pratila, zbog čega se osećala kao tempirana bomba.

PageBreak

Moj prvi čas joge

"Pitala sam lekare šta da radim kod kuće kako bi mi bilo bolje, ali mi oni nikada nisu ništa preporučili. Što se njih tiče mogu slobodno da se izležavam uz slatkiše i sokove po čitav dan" kaže Danijel, koja je do 23. godine stalno posećivala lekare zbog raznih pregleda i operacija.

Kada je usled jednog od prepisanih tretmana pretrpela anafilaktički šok, odlučila je da se samostalno brine o svom zdravlju. "Prestala sam da glumim sreću i počela sam sama da istražujem šta bi bilo najbolje za mene" kaže Danijel, koja smatra da je priznavanje nezadovoljstva ključni korak ka promeni.

Istraživala je anti-kancerogene dijete i bavila se onime što vezuje telo i um. Majka joj je svakodnevno pomagala, a inspiraciju je pronašla u knjigama poput "Ludi seksi kancer" Krisa Kara.

Počela je da se hrani isključivo povrćem, za ručak i večeru u većim porcijama, pila je zelene mešane sokove, i brzo postala vegan. Vežbala je jogu koja ne samo da joj je bila odličan trening, već i navika koja joj je u potpunosti promenila život. Sa 26, 2011. godine saznala je da je njena promena u načinu života urodila plodom, jer su nalazi pokazali da već dve godine uopšte ne boluje od raka.

"Inače, na prvom času joge sam jedva šta mogla, ali što sam više vežbala tako sam i došla do stadijuma kada mogu da modifikujem određene stvari i prilagodim ih svom telu, i tako budem u miru sa nečim što nikada pre nisam mogla da uradim", priseća se ona. Upoznala je učiteljicu joge En Karpenter tokom 2013. godine, i uz njenu pomoć svoju praksu podigla na viši nivo.

"Naučila me je da ne treba forsirati sebe u određene poze, već prilagoditi pozu sebi, bez obzira kako to izgledalo", kaže Danijel i dodaje da je bolje stvarno živeti, u realnosti kakva god da je, istinski, autentično, nego pretvarati se.

Danijel Orner, 2014. godine zdrava i uspešna, zadovoljna životom, spisateljica, glumica i jogina kaže kako se tek uz En Karpenter zapravo osmelila da uči druge.

"Nikada nisam sebe videla kao učiteljicu. Mislila sam šta ja uopšte mogu nekoga da naučim? I onda me je En prosvetlila time da ljudi ograničavajući sebe postavljaju granice života koji žive, što je istina", kaže Orner.

PageBreak

Kako da volimo sebe

Vođena ovim mudrim rečima ona se osmelila, otišla po sertifikat, i počela da drži jogu. Međutim, ni to nije sve! Ona je počela da snima inspiracione joga vežbe, pisala je o svojim iskustvima, pisala je i fiktivna dela, seriju memoara, a još 2010. godine napisala je "Exposure", scenario na osnovu priča žena koje su izgubile udove u ratu ali se ipak vraćale u borbe.

Danijel se takođe i dalje hrabro bori. Ona je na svom blogu "Feather and Ash: A Life of New Beginnings" 19. marta 2014. godine pisala o tome koliko je dugo razmišljala kako da završi seriju "Širimo isceljenje" inspirativnih tekstova i projekata, i kako je došla je na ideju Papirne lutke. Sve što je potrebno jeste da napravite papirnu lutku koja vas predstavlja, da je ukrasite, ispišete reči ljubavi i pažnje uz nju, i pošaljete!

Inače, Danijel se udala za svog dečka iz srednje škole istog vikenda pošto su završili koledž. Kako bi spoznala pravu sebe, nakon pet godina braka donela je odluku da se razvede, i deklariše kao homoseksualka. "Moj muž je fotograf, i naučio me je kako mogu da se pustim perfekcionizma i vidim pravu vrednost stvari. Veoma mi je drago što znam kako da vidim samo lepote, umesto ružnog, pokvarenog...", kaže Danijel, koja sada. 2014. godine, svoje zdravlje pripisuje i tome što ponovo oseća da je čitav život tek pred njom. To osećanje, kako kaže, nije imala od svoje 15. godine.

"Svaka duša žudi za mirom, prostorom, vrtom gde može da odmara, i na taj način dođe do dubljeg razumevanja svog mesta u univerzumu. Ćutanje nije odsustvo, već prirustvo. Nije praznina. Već ispunjenje", En Lekler. (Citat sa Fejsbuk stranice Danijel Orner)