PraznikOgnjena Marija, posvećen Svetoj velikomučenici Marini, pravoslavni vernici obeležavaju 30. jula. Ovo je jedan od važnijih praznika još od perioda naših predaka, a žene Ognjenu Mariju slave kao svoju zaštitnicu.

U žitijima ove svetiteljke zabeleženo je kako je rođena rajem 3. veka za vreme vladavine cara Dioklecijana u Južnoj Anadoliji, u Pisidiji. Od detinjstva izabrala je da se posveti duhovnom i monaškom životu. Bila je izrazito lepa, a carski namesnik Olimvrije, koji je progonio hrišćane, želeo je da se uda za njega, što je ona odbila. Tada je stradala i proglašena je za svetiteljku.

Mošti svetiteljke danas počivaju u Atini, u Crkvi Presvete Bogorodice.Njena časna Desna Ruka prebačena je na Svetu Goru, u manastir Vatoped. Na vrhu planine Langa u Albaniji, više samog Ohridskog jezera, nalazi se manastir posvećen Svetoj Marini, sa delovima njenih moštiju.

U svetim knjigama zabeležene su njene poslednje reči: "Ne gajite uzaludne nade, namesniče, niti me plašite mukama, jer ja se muka ne bojim. Ništa me ne može odvojiti od Hrista! Ne bojim se nevolja, ni gladi, ni vatre niti mača. Ne mislite da ćete me pridobiti pohvalama, niti zlatom ili kakvim drugim bogatstvom. Sve su to stvari kvarljive i prolazne, za mene bezvredne."

Postoje razni običaji i verovanja koji se od davnina vezuju za ovaj praznik. Prema narodnom verovanju, Ognjena Marija je sestra Svetog Ilije. Svake godine ona od njega skriva njegov praznik 2. avgusta kako se od sreće i slavlja se ne bi zaneo gromovima.

Smatra se da na ovaj praznik svako dobija po zasluzi i da se dobro vraća dobrim. Postoji običaj da se ne rade fizički poslovi, već se dan proslavlja u miru, molitvi, veri i ljubavi. Takođe, staro verovanje jeste da se na ovaj praznik ne kupa u rekama i dubokim vodama.

Naši preci su smatrali da je loš znak ako na dan Ognjene Marije sevaju munje ili se čuje grmljavina. Vernici se svetiteljki mole za dobro zdravlje i zaštitu od oluje.

Izvor: Sensa