Većia ljudi često veruje da iskustvo automatski donosi mudrost. Ipak, kako godine prolaze, shvatamo da nije dovoljno samo živeti i sakupljati znanja i uvide - potrebno je ponekad i preispitivati ono što smo naučili. A jedna misao Antona Pavloviča Čehova upravo govori o tome kako se dostiže prava mudrost.
Ovako je pisao Čehov:
"Drugi deo života pametnog čoveka sastoji se u oslobađanju od ludosti, predrasuda i pogrešnih mišljenja koje je stekao tokom prvog dela života", pisao je Anton Pavlovič Čehov.
Ova Čehovljeva misao govori o unutrašnjem sazrevanju koje ne dolazi samo sa godinama, već sa spremnošću da preispitamo sebe. Tokom mladosti usvajamo različita uverenja - od porodice, društva i okruženja - ali tek kasnije učimo da ih analiziramo i odbacimo ono što nas sputava. Prava mudrost, prema Čehovu, nije u gomilanju znanja, već u oslobađanju od zabluda i stvaranju jasnijeg, iskrenijeg pogleda na svet i sebe.
Pročitajte u našoj galeriji moćne citate Viktora Frankla:
Anton Pavlovič Čehov jedan je od najznačajnijih ruskih dramatičara i pripovedača. Smatra se začetnikom psihološkog realizma u književnosti, a njegova dela i danas se čitaju i izvode širom sveta. Pisao je o običnim ljudima i njihovim svakodnevnim sudbinama, dajući im dubinu i univerzalno značenje. Jedan je od najizvođenijih i najekranizovanijih autora na svetu, odmah posle Vilijam Šekspira.
Rođen je u Taganrogu 29. januara 1860, a preminuo 15. jula 1904. Studirao je medicinu na Moskovskom univerzitetu i radio kao lekar, ali se pisanjem bavio još od mladosti. Već kao srednjoškolac počeo je da objavljuje tekstove u novinama. Njegova najpoznatija dela uključuju drame "Ujka Vanja“, "Galeb“ i "Tri sestre“.
Savremenici su ga pamtili kao smirenu, pažljivu i saosećajnu osobu, sa blagim odnosom prema ljudima i izraženim smislom za humor. Njegov ironičan i promišljen pogled na život obeležio je ne samo njegova književna dela, već i pisma, beleške i dnevnike koje je ostavio.
BONUS VIDEO:
