Živimo u kulturi stalne žurbe - kalendari su nam puni, slobodno vreme planirano do poslednjeg minuta, a čak i odmor pokušavamo da "optimizujemo". Pravilo da svaki trenutak mora biti iskorišćen često nas dovodi do unutrašnje iscrpljenosti, nemogućnosti da se isključimo i osećaja krivice kada ne radimo ništa.Opuštanje se pogrešno tumači kao lenjost, a prazan hod kao gubljenje vremena. A šta ako je upravo suprotno?
U Turskoj, međutim, postoji drugačiji pogled na život – filozofija "kejf“(keyif). Ta reč označava stanje zadovoljstva, unutrašnjeg mira i svesnog uživanja u trenutku. To nije samo odmor, već način života koji podrazumeva da je u redu stati, predahnuti i biti prisutan bez stalnog pritiska ciljeva.
Reč "keyf" je u truski stigla iz arapskog i u originalu znači "zadovoljstvo“, "uživanje“, "opijenost“, dok u turskom ima slična značenja – "duševni mir", "slast", "opuštenost".
Od iste reči potiče i nama dobro poznati turcizam "ćef" ili "ćejf" - samo što je u srpskom jeziku tokom vremena dobila drugačiji prizvuk, a najčešće se koristi da označi lični poriv, nešto što se radi zato "što se nekom može“, bez racionalnog objašnjenja, pa je slična pojmovima "hir", "volja", "ćud", a uključuje slobodu i hedonizam.
Kako se tipično ispoljava kejf?
Tipičan prizor je osoba koja mirno sedi uz čaj, posmatra prolaznike i razmenjuje po nekoliko reči sa komšijama - bez žurbe i bez gledanja na sat. Pauze za čaj su deo svakodnevice, bilo na poslu, u radnji ili kod kuće. Večeri su rezervisane za druženje, razgovor i zajedničke obroke. U takvom ritmu, odmor nije izuzetak, već sastavni deo dana.
Naravno, Turci rade i žive savremenim tempom, ali ključna razlika je u tome što sebi dozvoljavaju da uspore. Oni razumeju da trenuci nečinjenja nisu izgubljeno vreme, već način da se napune energijom. Ovaj pristup se prenosi generacijama - deca uče da je vreme provedeno uz porodicu i razgovor vredno, a ne beskorisno.
Kako da primenite ovaj princip?
Ne znači odustati od obaveza, već promeniti odnos prema odmoru. Umesto pitanja „šta još moram da uradim“, korisnije je zapitati se "šta danas mogu da doživim“. Male promene prave razliku: kafa bez telefona, kratka šetnja bez distrakcija ili razgovor bez multitaskinga.
Suština „kejfa“ nije lenjost, već ravnoteža između rada i odmora. U svetu koji stalno ubrzava, sposobnost da svesno usporimo može biti upravo ono što nas čuva od stresa i osećaja da nam život prolazi prebrzo.
Jer istina je jednostavna – odmor nije nagrada za umor, već uslov za kvalitetan i ispunjen život.
Pročitajte u našoj galeriji 11 pravila Mihaila Labkovskog da prihvatite i zavolite sebe:
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili fotografija/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i propisima Zakona o javnom informisanju i medijima.
BONUS VIDEO:
