Zašto je sve što radimo važno? Mudra priča o zidaru i kući koja je srušila sve što je gradio

Život nas svakoga dana nauči bar jednu lekciju. Čak i kada nam se čini da nam je dan prošao bez neke posebne suštine, nije baš tako. Ne prođe ni dan da ne čujemo bar jednu vrednu i mudru priču. Takva je priča o šefu gradilišta koji je odlučio da se penzioniše i ostavio nam pouku o tome da je sve što radimo danas važno.

"Dajem otkaz“, rekao je poslodavcu. "Odlazim u penziju. Čuvaću svoje unuke sa svojom suprugom."

Vlasniku je bilo žao što se rastaje od tog čoveka i drobrog radnika, pa ga je upitao:

"Slušaj, hajde da uradimo ovo - napravi poslednju kuću i ispratićemo te u penziju. Uz dobar bonus!"

Čovek se složio. Po novom projektu trebalo je da sagradi kuću za malu porodicu i tako je počelo: saglasnosti, traženje materijala, inspekcije... Žurilo mu se jer je već video sebe u penziji. Nešto je ostavio nedovršeno, nešto pojednostavio, kupio jeftine materijale jer su brže mogli da se isporuče... Osećao je da ne radi najbolje što može i da se ne trudi, ali pravdao se da je ovo kraj njegove karijere. Kada je gradnja završena, pozvao je vlasnika. On je pogledao po kući i rekao:

"Znaš, ovo je tvoj dom! Evo, uzmi ključeve i useli se. Sva dokumenta su ti već završena. Ovo je poklon kompanije za vaš dugogodišnji rad."

Šta je predradnik doživeo, znao je samo on! Stajao je crven od stida, a svi su oko njega aplaudirali, čestitali mu domaćinstvo i mislili da je pocrveneo od stidljivosti, a on se crveneo od stida zbog sopstvenog nemara.

Shvatio je da su sve greške i nedostaci sada njegovi problemi, a svi oko njega su mislili da ga je sramota zbog skupog poklona. I sada je morao da živi u jedinoj kući koju je loše izgradio...

Naravoučenije: Svi smo mi predradnici. Sve što radimo danas je važno. Danas gradimo kuću u koju ćemo se useliti sutra.

BONUS VIDEO: