"Ljubav možete samo svesno da birate jer Ljubav nikada ne može postati navika ili podsvesna reakcija. Kada navika dominira, vi se borite da zaista živite svoj život. Kada je vaša pažnja usmerena na Ljubav, vi je onda i privlačite u svoj život. Kada svesno izaberete Ljubav napravićete najvažniju pozitivnu promenu u svom umu koja će vas podići i koja će moćno transformisati izbore u vašem životu." - Majkl Rouds

Majkl Rouds je rođen u Engleskoj 1937. godine i vrlo rano je otkrio prirodnu sposobnost da komunicira sa Prirodom i da prevazilazi linearno vreme i prostor. Preselio se u Australiju 1963. godine gde je počeo da radi kao poljoprivrednik i počeo je da zagovara organsku proizvodnju, te je i prvu knjigu napisao o organskom baštovanstvu u Australiji, koja je odmah postala bestseler. Nakon što je doživeo duhovno buđenje 1986. godine, Majkl je počeo da piše o svojim metafizičkim iskustvima i od tada je objavio 16 knjiga, koje su prevedene na brojne jezike. Prošle godine je obeležio 23 godine putovanja po svetu, održavajući duboke i veoma popularne petodnevne seminare o Bezuslovnoj ljubavi i emotivnom balansu. On nudi jasne metafizičke uvide i povezuje sa njima svoja jedinstvena iskustva na moćan način, otkrivajući puteve ka našoj dubokoj spiritualnoj povezanosti sa prirodnim sopstvom, kao i za buđenje našeg božanskog potencijala.

Majkl je 1986. godine doživeo duboku transformaciju svesti. Godine provedene u hroničnim fizičkim bolovima i ispunjene patnjom za koju nije bilo leka, kao da su bile izbrisane onog trenutka kada je otvorio svoj um za svesnost. Njegov život se dramatično promenio - od poljoprivrednika u Australiji počeo je da piše knjige koje su postale bestseleri, a i da drži govore i seminare na svim kontinentima ove planete. On dopire do srca svojih slušalaca zbog iskrenosti kojom se obraća, sjajnog smisla za humor i znanja koje se ne može poreći. Bezuslovna ljubav i viša svest se mogu istinski podeliti samo ako ih prenosi i o njima govori neko ko je i sam doživeo prosvetljenje i ko je sam otvorio vrata novim mogućnostima razvoja. Majkl uglavnom govori o ljubavi, ne o ljubaznosti, već o onoj Ljubavi koja nas obuzima, oduzima nam dah, ostavlja tragove, modrice i uči nas lekcijama u životu koje nikako ne možemo zaboraviti. O Ljubavi koja nam izmakne tle pod nogama. Međutim, takva ljubav nije samo fizička, prolazna, trenutna. On govori o Ljubavi sa velikim LJ - o Bezuslovnoj Ljubavi, koju on opisuje kao "inspirišući entuzijazam".

PageBreak

Celovitost bića je u ljubavi

"Mi smo Bića Ljubavi. Ljubav je ta koja povezuje čitav život na Zemlji...", kaže Majkl. "Ali i šire. Ljubav je primarni faktor života. Ljubav je razlog zašto smo ovde, razlog zašto iznova i iznova dolazimo ovde, da se povezujemo sa njom i doživimo to moćno iskustvo - Bezuslovnu Ljubav. Ali i da postignemo emotivnu ravnotežu i postanemo celoviti u stanju unutrašnje slobode.

Kako ste se odlučili da govorite i predajete o Bezuslovnoj Ljubavi i da li je to bila stvar odluke ili vašeg puta?

Pre nekoliko godina, otprilike oko godinu dana nakon što sam doživeo prosvetljenje (a prosvetljenje nije linearan događaj), razgovarao sam sa Bićem o svom životu. Nisam video potrebu da postanem učitelj, jer sam smatrao da je svet savršen takav kakav jeste. Uprkos svim manama čovečanstva, sve se dešavalo prema savršenom planu. Biće me je tada pitalo: "Ako sve cveće ovog sveta niko ne bi oprašivao, šta bi se dogodilo?" Odgovorio sam: "Nakon nekog vremena, više ne bi bilo cveća na ovom svetu". Biće me je pitalo: "Zar to isto ne bi bilo savršeno?" Znao sam da bi i to bilo po nekom planu savršeno, ali sam isto tako znao da više volim svet u kome cveće raste i postoji. Nasmejao sam se Biću i zahvalio se. Od tog trenutka odgovaram na zadatke koje život šalje i podstičem ljude da rastu, poput cveća.

Šta mislite pod tim kada poručujete da "srce ne postavlja pitanja"?

Živimo u svetu u kome dominira um. Još gore, jer nije reč o holističkom viđenju uma, nego doslovno o levoj hemisferi mozga. U suštini to čini da mozak život vidi kao preteći, izdvojen, takmičarski i bez podrške. Srce je drugačije. Srce je uvek holističko. Srce život vidi kao dobrodošao, povezan, kreativan i podržavajući. Srce i mozak komuniciraju međusobno, ali i sa srcima i mozgovima drugih ljudi. Upravo zbog toga što mozak život vidi kao izdvojen, on stalno postavlja pitanja, pokušavajući da razdvojene delove ponovo sastavi. Taj princip je veoma uspešan kada se radi o sastavljanju mašine ili kompjutera, ali u životu on nema smisla. Istina ga poražava. Srce, međutim, vidi život kao celovitost, i zato ne postavlja pitanja. Ono je povezano sa životom. Srce zna šta je istina. U Istini ne možete postavljati pitanja - deo - a da u isto vreme nemate odgovor - celina. Život koji se živi mozgom je VEOMA drugačije iskustvo u odnosu na život koji se živi srcem.

Iako na svojim seminarima delite sa polaznicima svoje ideje i alate, uvek naglašavate da sve tehnike imaju rok. Kako možemo da prevaziđemo oslanjanje na tehnike i da integrišemo sve ono što znamo u naše živote?

Svaka Istina sa kojom se susretnemo mora da se proživi. Često na seminarima čujem od polaznika: "To već znam". Kažem im, bez okolišanja, da oni to ne znaju. Sve što imaju je informacija - uniformisana, nerealizovana. Ako ne živite ono što znate, onda to ne znate. Samo imate reči i koristite intelekt. Jedina Istina koju imate jeste Istina koju živite i koju odražavate. Sve drugo je igra mozga - iluzija! Tehnike su većinom igre u mozgu koje pokušavaju da nas zavaraju ili da se provuku neprimećene. Za razliku od tehnika, život prema svojoj Istini nema rok, ona vas nosi u večni trenutak.
Sve što istinski želite i što vam je potrebno u životu postoji u trenutku. Ljubav, Život, Prosvetljenje, Radost, Mir, Istina, Bog - sve to živi i izražava se u trenutku i samo u trenutku. Zašto je to tako neobično u ljudskom životu? Upravo jer živimo u neverovatnom paradoksu. Kao svesna bića mi nikada ne možemo biti van trenutka, a opet smo toliko svesno nesvesni života u trenutku da ga uopšte i ne živimo! Trenutak "sada" je Velika Realnost. Trenutak je večan, beskonačan, sadrži i izražava čitav naš život u jednom događaju koji se nastavlja. Kada bi život mogao da se opiše kao film, mi živimo kadar po kadar - to je linearno vreme. Ali čitav film je na traci celovitosti i kao duhovna bića mi imamo sposobnost da pristupimo celom filmu, prevazilazeći pristup kadar po kadar. U fizičkoj stvarnosti mi živimo kadar po kadar, ali suština Sopstva jeste duhovno Biće i može se u potpunosti izraziti u realnosti dan-po-dan. Život je Jedan. Srce to zna, spremno je da ga prigrli i tako živi. Mozak to ignoriše, poričući to i opirući se tome.

Da li je u Vašem životu postojao prelomni događaj koji Vas je podstakao da krenete ovim putem?

Život je prepun događaja koji nas menjaju. Oni ili promene naše živote, ili im se odupremo tako da život nastavi po starom. Kada se opiremo tim promenama, život se nastavlja u izgradnji drugog, još većeg događaja. Kada prihvatimo promene, kada ih pratimo, one postaju manje bolne, manje loma nam donesu. Na mom putu bilo je mnogo takvih događaja, jer koliko snažno sam prizivao promenu, toliko snažno sam joj se odupirao. To je put patnje. I ja ga ne preporučujem! O tome sam pisao u knjigama "Talking with Nature", "Journey into Nature", "Journey into Oneness" i "Into a Timeless Realm", te knjige se tiču devet godina mog života koje su bile prelomne. To je bio trenutak kada se mojoj fizičkoj realnosti suprotstavila i preplavila je nova metafizička stvarnost. To je bio period kada sam, metaforički, bio suočen sa lampom. U lampi je bio duh i znao sam da moram da ga oslobodim. Trebalo mi je dosta vremena da protrljam lampu, ali kada sam to učinio, ovaj nepregledan, neverovatan, moćan duh izleteo je i moje metafizičko biće je postalo svesno. Znao sam da nikada više ne mogu da vratim duha u lampu i da od tog trenutka moj život nikada neće biti isti. Hvala bogu, bio sam u pravu.

Ljubav među parovima je veoma važna za razvoj našeg društva, ali kao da je sve više usamljenosti, otuđenosti, svi traže savršenog partnera i kao da ga ne nalaze. Kada biste mogli da opišete savršenu vezu, kakva bi ona bila?

To nije lako pitanje. Najpre, kako definišete savršeno? Ono što je savršeno za jedan par drugom može biti potpuno dosadno. Ali moj odgovor je da veza koju imate sa Sobom definiše vezu koju ćete imati sa drugim ljudima. Vaša veza sa Sobom je vaša veza sa Životom. Kada pišem Sobom velikim slovom mislim na odgovor na pitanje "Ko sam ja". Nijedna veza sa drugom osobom ne može da bude istinski holistička dok vaša veza sa Sobom nije zasnovana na ljubavi i poštovanju. Kako zaista možete da volite drugu osobu ako ste stranac u sopstvenoj unutrašnjoj vezi sa Sobom? Drugim rečima, kako možete ispoljiti ljubav spolja, ako je ne doživljavate iznutra?

To možete da postignete prihvatanjem sebe. Prestanite da kritikujete. Samokritizerstvo je verovatno najdestruktivnija od svih navika. Osoba koja neprestano kritikuje sebe, kritikuje i druge ljude. A to kao rezultat daje propast svake veze. Takve osobe nemaju podržavajuću i osnažujuću vezu sa Sobom. Ovo nije loše niti je pogrešno, ali stvara veze koje nisu podržavajuće i koje su zahtevne. Savet je da u svakoj vezi tražite ono u čemu uživate i čemu se divite kod druge osobe. Ignorišite ono što vas nervira ili frustrira. Energija ide tamo gde je usmerena vaša pažnja.

Ako smo dovoljno srećni da imamo dece u životu, kao odrasli, imamo priliku da iznova i iznova osetimo snagu i energiju mladosti. Ja imam šestoro unučadi. Dok ih gledam, prisećam se svog detinjstva u kom nisam imao dedu koji se igrao sa mnom ili koji me je grlio dok sam bio mali. Moj rođeni otac me nije grlio. Bio je inhibiran jer je bio muškarac, a ja sam dečak! Kada sam dobio sinove, trudio sam se da ih što više grlim i da im stalno govorim koliko ih volim. I dan danas to radim iako su sada već odrasli muškarci. Shodno tome, kada grlim moje unuke, ja nisam samo deda koji ih grli, već i dete u meni kojem nedostaje to iskustvo i koje ga pronalazi sa njima. Hoću reći, dok grlim moje unuke, ja sam u isto vreme i unuk koga grle.

Možemo se zadovoljiti time da veze koje imamo sa porodicom, prijateljima i ostalima budu takve kakve jesu, ili možemo da se potrudimo da ih podignemo na viši nivo. Ja sam izabrao ovo drugo. Sa svim ljudima u mom životu, svakodnevno, podižem vezu na viši nivo.

PageBreak

Slobodna volja - koncept ili realnost

Šta je, prema Vama, slobodna volja i koliko smo zapravo slobodni?

Očigledno da je reč "sloboda" ovde ključna stvar. Šta jeste slobodna volja? Da li je to sloboda da radite šta želite? Često se na to odnosi. Da li to znači da smo slobodni da prekršimo svaki zakon koji postoji? Očigledno ne, tako da deo te slobode pada u vodu. Ili treba to da učinimo? Verovatno ne. Dakle, na šta se sloboda odnosi? Drugačije rečeno, na fizičkom nivou, slobodna volja ne znači mnogo. To je termin, pre nego realnost. Neki ljudi očigledno vežbaju svoju slobodnu volju time što se ne žene. Međutim da li je to zaista tako? Veće su šanse da ih na to teraju strahovi iz detinjstva i emotivni teret koji nose, te svaka akcija kao posledica ovoga nije čin slobodne volje. Nije tako lako prepoznati slobodnu volju, koliko je zapravo potrebno doživeti. Dobro, dakle, slobodna volja je fizički više percepcija nego realnost.

Da li je slobodna volja da verujemo u ono što želimo? Da li mi uopšte imamo svoja uverenja?

Zapravo ne. Verovatno sve ono što mislite da je vaše jesu samo uverenja preuzeta od roditelja, okoline, društva. U tome nema ničega slobodnog! Imate li slobodnu volju da prestanete da razmišljate na trenutak? Da, imate i možete da pokušate, ali samo mali broj ljudi ima slobodu od sopstvenih negativnih misli, i to samo na kratko. Dakle, mentalno, slobodna volja je lep koncept, ali retko realnost.

Realizacija slobodne volje se razlikuje od njenog koncepta. Zapitajte se, kome ta slobodna volja pripada: da li pripada meni, identitetu, ili mom izboru? Ili pripada višim aspektima mene koje nazivam Sopstvom, i ta takozvana slobodna volja je volja mog Sopstva. Zapitajte se, da li sam naučio ili sam pronašao slobodnu volju, ili je ona oduvek tu.... samo van domašaja. Da li sam ostvario slobodnu volju prepuštajući se Sopstvu i ako jesam - koliko je onda moja volja slobodna?

Da razmotrimo moj slučaj: da li sam slobodnom voljom izabrao put spiritualnosti? Da li sam nesmotreno i glupavo sam sebe podvrgao tolikom bolu i patnji kako bih se prosvetlio slobodnom voljom? Ili je Sopstvo, Biće, Ja, ponovo povratilo sebe u određenom trenutku moje trenutne inkarnacije. Ako me je život nečemu naučio, to je da je prava slobodna volja živeti slobodno od volje Sopstva. A volja Sopstva jeste duhovni rast. Tako je slobodna volja više predaja nego osvajanje. Ja sam se predao volji višoj od volje mog identiteta. Volja kojoj sam se predao je volja mog besmrtnog Ja Sam. Razmislite malo o tome. Možda sam vam dao dobar razlog da predate svoju slobodnu volju slobodi volje koja već čeka na vas, samo morate da prevaziđete već uslovljeni program.

Da postoji jedna stvar koju biste želeli da prenesete svetu, da svaka osoba može da čuje i da prihvati bez sumnje, straha ili oklevanja, koja bi to stvar bila?

Jednu stvar bih želeo da poručim svim ljudima a to je da život NE MORA da bude tužan, ispunjen strahom, stresom ili patnjom. Sve nesreće, strahovi, traume i patnje su rezultat Puta Otpora. Predlažem da promenite smer i da krenete Putem Poštovanja i Ljubavi. Osnova ovog puta je Princip Istine. A to ovako funkcioniše: ako poštujete Sebe, poštujete Život. Ako poštujete Život, i Život poštuje vas. Ovo deluje, potpuno i nepogrešivo. Ali to morate da "živite". Potrebno je da poštujete sebe u svojim mislima, rečima, delima. Posledice ovoga su ogromne, ali su nagrade još veće. Kao što sam rekao, vaša veza sa Sobom je vaša veza sa Životom.