- Radmila Savićević uvek je mislila da može više.
- Njena misao je kao pokretač napretka, jer stalna želja za učenjem i boljim radom pomera granice.
Kada želimo da postignemo više, obično tražimo motivaciju u lepim mislima, pozitivnom razmišljanju i uverenju da možemo sve što zamislimo. Ali ponekad nas do uspeha ne vodi zadovoljstvo sobom, već upravo suprotno - osećaj da možemo i moramo da uradimo još više.
Jedna rečenica velike srpske glumice Radmile Savićević upravo zbog toga zvuči pomalo neobično, a moćno, zato je naš citat dana.
Nije naročito optimistična, ali u sebi krije ono što je mnogim uspešnim ljudima zajedničko - nikada nisu mislili da su završili svoj put.
"Nikada nisam bila zadovoljna, uvek sam mislila da mogu više“, izjavila je u jednom intervjuu Radmila Savićević
Ova rečenica deo je njenog dužeg sećanja na karijeru i rad. Govoreći o svom dugom trajanju u svetu glume, Savićević je isticala veliki rad koji je stajao iza svega što je postigla.
Zašto nezadovoljstvo ponekad može biti dobro?
Na prvi pogled, ova misao zvuči gotovo kao priznanje da čovek nikada nije dovoljno zadovoljan. A zar nije bolje biti srećan onim što smo postigli?
Jeste. Ali postoji razlika između nezadovoljstva sobom koje nas uništava i nezadovoljstva koje nas pokreće.
Radmila Savićević nije govorila da ništa što je uradila nije bilo dovoljno dobro. Njena rečenica može se razumeti i kao stalna želja da nauči još nešto, uradi još bolje i pomeri sopstvene granice.
Upravo tu se krije zanimljiva lekcija. Kada pomislimo: "Dovoljno sam uradio“, put se završava. Kada kažemo: "Mogu još malo“, otvaramo prostor za sledeći korak.
Naravno, ne treba čitav život provesti jureći za nečim većim i nikada ne biti zadovoljan. Treba umeti da se osvrnemo i kažemo: "Ovo sam dobro uradio.“
Ali odmah posle toga možemo dodati: "A šta još mogu?“
Možda se upravo između te dve rečenice krije razlika između čoveka koji je zadovoljan onim što ima i čoveka koji nastavlja da raste.
U našoj galerij pročitajte najbolje Sensine dnevne citate:
Radmila Savićević bila je voljena srpska glumica koja je ostavila ogroman trag u televizijskom i filmskom programu. A možda ova njena jednostavna rečenica najbolje objašnjava zašto - nije verovala da je ikada dala poslednju reč.
Rođena je 8. juna 1926. u Kruševcu, a preminula 8. novembra 2001. u Beogradu. Bila je jedna od najpoznatijih i najvoljenijih glumica jugoslovenskog glumišta.
Karijeru je gradila u pozorištu, na filmu i televiziji, a publika ju je obožavala zbog prirodnosti, topline i autentičnog humora. Ostvarila je brojne nezaboravne uloge u serijama i filmovima kao što su "Kamiondžije", "Srećni ljudi" i "Bolji život".
Ostala je upamćena kao umetnica velikog srca i žena čije su reči i danas inspiracija mnogima.
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili fotografija/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i propisima Zakona o javnom informisanju i medijima.
BONUS VIDEO:
