- Sokrat je smatrao da sreća ne zavisi od novca, uspeha ni okolnosti, već od života posvećenog vrlini, znanju i brizi o duši.
- Mudrost je za njega bila umeće izbora, a ne puko pamćenje činjenica, jer i dobra stvar može postati problem bez razuma.
- Sokrat je verovao da znanje o dobru mora da se pretvori u delo, a ne da ostane samo teorija.
Šta ako sreća nema mnogo veze sa novcem, uspehom i dobrim okolnostima, već sa načinom na koji živimo? Još pre više od 2.000 godina, grčki filozof Sokrat zastupao je upravo takvu ideju. Za njega sreća nije bila prolazno raspoloženje niti nagrada koja dolazi kada ostvarimo sve što želimo, već posledica života u kojem čovek zna šta je zaista vredno.
Sokrat nije ostavio nijedan svoj zapis, pa sve što znamo o njegovom pogledu na sreću dolazi preko Platona i Ksenofonta. Za njega je sreća bila povezana sa načinom života, znanjem i vrlinom – idejom koju i danas često pogrešno razumemo.
Prva stvar koju je Sokrat okrenuo naglavačke
Atina njegovog doba bila je grad trgovine, politike, ratova i društvenog statusa. Sokrat je, prema opisima njegovih savremenika i učenika, živeo skromno i smatrao da bogatstvo samo po sebi ne čini čoveka boljim.
Nije tvrdio da je novac zlo. Problem nastaje kada čovek počne da ga smatra najvažnijim dobrom. U Platonovoj "Odbrani Sokratovoj" njegova poruka je upravo suprotna: najpre treba brinuti o duši, vrlini i karakteru, a tek onda o bogatstvu i drugim spoljašnjim dobrima.
Redosled je važan. Ne postajemo nužno mirniji i bolji zato što imamo više, već ono što imamo može vredeti više ako znamo kako da ga koristimo.
Mudrost nije pamćenje činjenica, nego umeće izbora
Druga ideja zvuči kao floskula dok ne vidite šta je pod njom. Mudrost kod Sokrata nije bila gomila podataka, već sposobnost da razlikujete šta je zaista dobro od onoga što samo izgleda privlačno.
Bez toga, čak i dobra stvar može da nam napravi problem. Novac bez razuma može da bude potrošen na pogrešne stvari. Zdravlje bez umerenosti može da vodi u nepromišljene izbore. Uspeh bez karaktera ne mora doneti zadovoljstvo.
Zato je Sokrat uglavnom postavljao pitanja umesto da drugima drži gotova predavanja. Njegovo priznanje da ne zna ono što ne zna nije bilo obično samoponižavanje. Bilo je polazište za preispitivanje sopstvenih uverenja.
Treća ideja o sreći koju danas često pogrešno razumemo
Ovde dolazimo do najzanimljivijeg dela. Sokrat je u više Platonovih dijaloga povezivao znanje o dobru sa ispravnim delovanjem. Ideja da čovek ne čini zlo svesno često se pojednostavljuje kao da je dovoljno samo znati šta je ispravno.
Kod Sokrata je stvar složenija. Znati nešto samo kao teoriju nije isto što i zaista živeti u skladu sa tim.
Znate da bi vam raniji odlazak na spavanje pomogao, ali u ponoć i dalje uzimate telefon. Znate da razgovor koji odlažete morate da obavite, ali ga i dalje izbegavate. Možete savršeno objasniti šta bi bilo dobro za vas, a ipak postupati suprotno.
Upravo je taj jaz između onoga što smatramo dobrim i načina na koji zaista živimo jedna od ključnih tema Sokratove filozofije.
U našoj galeriji pročitajte Sokratove citate:
Zašto sreća po Sokratu i danas ima smisla
Njegova poenta nije bila da čovek treba da živi siromašno ili da odbaci sve materijalne stvari. Bila je u tome da spoljašnja dobra sama po sebi nisu dovoljna za dobar život.
Za Sokrata su vrlina i briga o sopstvenoj duši imali veću vrednost od bogatstva, ugleda i drugih stvari koje mogu da nestanu kada se okolnosti promene.
Zato je i njegov kraj ostao toliko upečatljiv. Sokrat je oko 399. godine pre nove ere osuđen na smrt i pogubljen ispijanjem kukute. Prema Platonovom prikazu, ostao je pri svojim uverenjima umesto da ih se odrekne samo da bi spasao život.
Možemo se složiti sa njim ili ne. Ali pitanje koje ostaje iznenađujuće savremeno jeste jednostavno: Koju stvar znate godinama da bi vam popravila život, a i dalje je ne radite?
BONUS VIDEO:
Blic.rs/Sensa
