Na prvi pogled mogu delovati šarmantno, samouvereno i veoma prijatno. Ipak, pojedinci sa izraženim predatorskim crtama ličnosti mogu iza sebe ostaviti ozbiljne posledice, u porodici, na poslu, ali i u drugim odnosima. Upravo zato stručnjaci sve više proučavaju obrasce ponašanja koji mogu da ukažu na ovakve osobe.
O ovoj temi za The Guardian govorila je dr Karen Mičel, koja je decenijama radila kao konsultant za organizacione promene. Tokom rada sa kompanijama u krizi primetila je da određeni pojedinci mogu da naprave nesrazmerno veliku štetu, zbog čega je kasnije počela da proučava takozvane „mračne ličnosti“ i uporne predatorske obrasce ponašanja.
Važno je naglasiti da se psihopatija ne može utvrditi na osnovu jednog gesta, rečenice ili površnog utiska. Dijagnozu može postaviti samo stručnjak, a ono što možemo da primetimo jesu obrasci ponašanja koji se ponavljaju.
Zašto ih je tako teško prepoznati?
Jedan od najvećih problema jeste to što ovakve osobe često ne izgledaju onako kako ih zamišljamo. Mogu biti veoma društvene, sposobne, ubedljive i samouverene. Upravo zbog toga ljudi oko njih često dugo ne shvataju šta se zapravo dešava.
Stručnjaci navode da osobe sa izraženim predatorskim crtama mogu veoma lako da lažu bez vidljive nelagode. Dok je većini ljudi neprijatno kada budu uhvaćeni u laži, kod ovih osoba osećaj stida ili zabrinutost zbog reputacije može biti mnogo slabije izražen.
Još jedan obrazac koji se često opisuje jeste prebacivanje krivice. Kada budu suočeni sa sopstvenim postupcima, mogu pokušati da odgovornost prebace na drugu osobu, pa čak i da žrtvu predstave kao krivca. U kontekstu porodičnog nasilja ovaj obrazac poznat je kao DARVO – poricanje, napad i preokretanje uloga žrtve i počinioca.
U galeriji pročitajte zašto su žene rođene 1970-ih posebne!
Mogu li biti uspešni i omiljeni?
Da. Upravo je to jedan od razloga zbog kojih ih je teško prepoznati. Osoba sa izraženim mračnim crtama ličnosti može ostavljati veoma dobar prvi utisak, imati odlične preporuke i delovati kao neko kome svi veruju. Problem se često pojavljuje tek u bliskim odnosima ili kada dobije dovoljno moći da svoje ponašanje usmeri prema drugima.
Zbog toga okolina nekada teško poveruje žrtvi. Reakcija može biti: „Ali on je tako fin“ ili „Nikada ne bih rekao da je takav“. Stručnjaci upozoravaju da upravo ovakva neverica može dodatno otežati situaciju osobi koja trpi posledice takvog ponašanja.
Šta je zajedničko ovakvim obrascima?
Među osobinama koje se povezuju sa izraženim predatorskim crtama navode se nedostatak empatije, patološko laganje, manipulacija, iskorišćavanje drugih, potreba za kontrolom i spremnost da se odgovornost prebaci na nekog drugog.
Međutim, nijedna od ovih osobina sama po sebi ne znači da je neko psihopata. Ključ je u tome da se posmatra obrazac koji je dugotrajan, izražen i koji drugima nanosi štetu.
Psihološkinja Esi Viding sa University College London naglašava da nije najvažnije pokušavati da ljudima postavljamo dijagnoze na osnovu ponašanja koje vidimo spolja. Mnogo je korisnije naučiti da prepoznamo štetne obrasce i da na njih reagujemo.
Najvažnije je zaštititi sebe
Stručnjaci smatraju da nije potrebno znati tačnu dijagnozu neke osobe da biste zaključili da njeno ponašanje nije zdravo za vas. Ako neko vas uporno laže, manipuliše vama, odbija svaku odgovornost, izvrće činjenice, pokušava da vas izoluje ili vas stalno ubeđuje da ste vi krivi za njegove postupke, to je dovoljan razlog da postavite granice, bez obzira na to kako se ta osoba stručno naziva.
Najvažnija poruka stručnjaka zato nije da naučimo da „dijagnostikujemo“ psihopate, već da postanemo bolji u prepoznavanju ponašanja koje nas ugrožava. Takve osobine verovatno nikada neće potpuno nestati iz društva, ali ljudi mogu naučiti kako da ranije prepoznaju upozoravajuće obrasce i bolje se zaštite.
BONUS VIDEO:
