Svest nije lična, pojedinačna iako je tako doživljvamo i prihvatamo. Nivo stanja naše lične svesti se menja iz trenutka u trenutak, zavisno od našeg razmišljanja, emocija, navika, podsvesnih programa. Naše misli u koje poverujemo određuju trenutno stanje svesti.
Misli uveliko utiču i na zdravstveno stanje našeg tela koje se sastoji od oko 50 triliona ćelija. Svaka ćelija se uključuje i isključuje u zavisnosti od hemije u krvi. Pola sata stresnog stanja, negativnog razmišljanja, smanjuje naš imunitet i fizičko stanje tela. Trajno stanje stresa drastično utiče na zdravlje.
Većina nas poznaje i prihvata samo materijalnu realnost i na osnovu tog znanja razmišlja i donosi odluke u svom životu. U retkim trenucima smo svesni da postoji i nematerijalna stvarnost koja nas okružuje i utiče na nas isto tako kao i materijalna koju poznajemo. Ne poznajemo način na koji smo kreirali naše emocije, navike, podsvesne programe koji nas određuju i samim tim utiču na nivo svesti.
Kada smo na nižim nivoima svesti, mi o svemu što nas okružuje uveliko razmišljamo, donosimo svoje ocene, osude, presude i o sebi i o drugima, i o događajima i na osnovu toga kreiramo svoja iskustva. Nedostupni smo za intuiciju, kreaciju, mudrost, sreću, mir, iskonsku ljubav i sve to tražimo u materijalnom svetu.
Na trenutke nam se učini da to imamo, a kada prođu ti trenuci ponovo tražimo neku novu igračku koja će nas usrećiti, bilo da je materijalna bilo da je to neka veza. Dokle god mi razmišljamo o sreći, ljubavi, mudrosti, kreaciji, to ostaju samo razmišljanja, to nisu stanja. Kada se zaljubimo u neku osobu i kada smo zajedno, veoma brzo se podiže nivo svesti jer prestajemo da razmišljamo i o ljubavi i sreći, prestajemo da ocenjujemo i sebe i tu osobu ali i sve drugo. Tada mi jesmo ljubav, sreća, blistavost, mudrost.
Odjednom su nam i svi ostali dragi i prijatni, prestajemo da brinemo brige koje su nas pre mučile. Prestanak sumnjičavog razmišljanja o svemu automatski podiže nivo svesti, dostupna nam je univerzalna inteligencija, mudrost, sreća je tu bez ikakvih materijalnih potreba, u ljubavi smo prema svima, sve nam je lako. Posle nekog vremena, dužeg ili kraćeg, opet se vratimo ocenjivačkom razmišljanju, osuđivanju, naš lični um - ego ponovo proradi i vraća nas u turobnu stvarnost.
Na nešto višem nivou svesti smo kada o svemu što nas okružuje i utiče razmišljamo, ali sve manje ocenjujemo i svrstavamo stvari na loše i dobre. Mi i dalje imamo brige i probleme, navike, trudimo se da razmišljamo pozitivno, i što se više trudimo lakše ispadamo iz tog "pozitivnog" stanja.
I dalje nemamo poverenja u životnu inteligenciju, prirodu, univerzalni um nego se oslanjamo na svoja iskustva stvorena ličnim rasuđivanjem, procenjivanjem, i dalje su tu programi, emocije koje iskaču kad se nađemo u raznim situacijama, prosto se prepuštamo svojim naučenim stavovima, manirima, načinima odbrane više nesvesno nego svesno a uveliko želimo da promenimo i sebe i one koji nas okružuju, i više nam smetaju drugi nego naša unutrašnja stanja.
Sve dok nosimo svoja svesna i podsvesna uverenja, naše "istine", ostaćemo u tom stanju svesti koje nam prosto iskrivljuje sliku i o sebi i svemu oko sebe...
Našim mislima otključavamo ulazak u viša stanja svesti
...Te naše lične "istine" su tako često promenljive ali mi tim promenama ne pridajemo značaj, ne primećujemo ih. Naša iskustva smo kreirali u raznim stanjima svesti, neka su nam prenesena, neka smo sami birali, stvorili emocije i podsvesne programe, a često smo bili u nekim emotivnim stanjima koja nam sužavaju percepciju i na osnovu tih iskustava mi i dan danas donosimo odluke koje utiču na naš život.
Viši nivoi stanja svesti su kad prestanemo da razmišljamo mereći i ocenjujući sve što nas okružuje pa i same sebe, jer znamo da se sve u životu i prirodi menja i događa sa nekim razlogom kojeg možemo a i ne moramo biti svesni. Tada znamo da su naša iskustva, emocije, razmišljanja bili samo naša trenutna iskustva. Znamo da smo emocije, strahove, navike, brige, depresije i stresove kreirali sami svojim razmišljanjem i fokusiranjem. Tada znamo da smo svoje emocije nesvesno prizivali u datom trenutku svojim mislima. Tada znamo da ne postoje pozitivne i negativne misli.
Tada nestaje potreba da se za svaku ulogu koju živimo - dete, roditelj, radnik, šef, učenik, prijatelj, ljubavnica različito oblačimo i predstavljamo. Tada znamo da ništa ne znamo i automatski postajemo otvoreni za znanja koja su nam dotad bila nedostupna. Tada ne razmišljamo o ljubavi, odlučili smo da volimo, to postaje stanje. Svesni smo da je sreća u nama odavno, samo nas je naše razmišljanje i fokusiranje odvlačilo od tog stanja. Mudrost koje ranije nismo bili svesni je tu stalno. Primamo informacije iz polja koje nas okružuje, jasno vidimo osobe koje su pred nama, nismo ograničeni na prijem informacija samo osnovnim čulima. Čujemo i ono što nije izgovoreno.
Intuicija i kreacija ponovo ulaze u naš život. Kao kada slušamo muziku ne radeći ništa nego samo uživamo u prijatnim zvucima koji podižu stanje svesti gaseći sva razmišljanja, i lagano ulazimo u stanje svesti u kom je ta muzika nastala, isto tako se dešava i sa knjigama koje čitamo. Ne živimo više u afektu stalno reagujući na spoljašnje situacije impulsivno, uglavnom nesvesno.
Jednostavno prihvatamo ljude i stvari onakve kakvi jesu, znajući da na to ne možemo uticati svojim brigama, željama, stavovima. Kada smo u tom višem stanju svesti, na tim vibracijama, utičemo na druge oko sebe samim postojanjem, bivanjem pa vidimo kako se i oni menaju nesvesno primajući vibracije koje odašiljemo.
Ključ kojim otključavamo ulazak u viša stanja svesti su samo naše misli, razmišljanja koja nas ograničavaju. To ne znači da treba prestati razmišljati, nego samo da prestanemo da dajemo težinu i značaj svojim mislima. Samo našim ličnim mislima kreiramo svoja ograničenja, zatvaramo potencijale, zaustavljamo kreaciju, ograničavamo dostupnost životnog informacionog polja koje nas okružuje.
Ne budimo "bezumni", naprotiv, shvatimo kako kreiramo svoja iskustva, svoja stanja svesti. Naša slobodna volja se upravo i sastoji u tome da sami biramo šta i kako mislimo, kakva nam je percepcija stvarnosti, i da svesno utičemo na svoj život i prestanemo da se igramo životom, a da počnemo da se igramo u životu.
Izvor: Nova svest