Svest je jedinstvena za čitav univerzum, život, prirodu. Svest je skupno iskustvo svega postojećeg...
Svest nije lična, pojedinačna iako je tako doživljvamo i prihvatamo. Nivo stanja naše lične svesti se menja iz trenutka u trenutak, zavisno od našeg razmišljanja, emocija, navika, podsvesnih programa. Naše misli u koje poverujemo određuju trenutno stanje svesti.
Misli uveliko utiču i na zdravstveno stanje našeg tela koje se sastoji od oko 50 triliona ćelija. Svaka ćelija se uključuje i isključuje u zavisnosti od hemije u krvi. Pola sata stresnog stanja, negativnog razmišljanja, smanjuje naš imunitet i fizičko stanje tela. Trajno stanje stresa drastično utiče na zdravlje.
Većina nas poznaje i prihvata samo materijalnu realnost i na osnovu tog znanja razmišlja i donosi odluke u svom životu. U retkim trenucima smo svesni da postoji i nematerijalna stvarnost koja nas okružuje i utiče na nas isto tako kao i materijalna koju poznajemo. Ne poznajemo način na koji smo kreirali naše emocije, navike, podsvesne programe koji nas određuju i samim tim utiču na nivo svesti.
Kada smo na nižim nivoima svesti, mi o svemu što nas okružuje uveliko razmišljamo, donosimo svoje ocene, osude, presude i o sebi i o drugima, i o događajima i na osnovu toga kreiramo svoja iskustva. Nedostupni smo za intuiciju, kreaciju, mudrost, sreću, mir, iskonsku ljubav i sve to tražimo u materijalnom svetu.
Na trenutke nam se učini da to imamo, a kada prođu ti trenuci ponovo tražimo neku novu igračku koja će nas usrećiti, bilo da je materijalna bilo da je to neka veza. Dokle god mi razmišljamo o sreći, ljubavi, mudrosti, kreaciji, to ostaju samo razmišljanja, to nisu stanja. Kada se zaljubimo u neku osobu i kada smo zajedno, veoma brzo se podiže nivo svesti jer prestajemo da razmišljamo i o ljubavi i sreći, prestajemo da ocenjujemo i sebe i tu osobu ali i sve drugo. Tada mi jesmo ljubav, sreća, blistavost, mudrost.
Odjednom su nam i svi ostali dragi i prijatni, prestajemo da brinemo brige koje su nas pre mučile. Prestanak sumnjičavog razmišljanja o svemu automatski podiže nivo svesti, dostupna nam je univerzalna inteligencija, mudrost, sreća je tu bez ikakvih materijalnih potreba, u ljubavi smo prema svima, sve nam je lako. Posle nekog vremena, dužeg ili kraćeg, opet se vratimo ocenjivačkom razmišljanju, osuđivanju, naš lični um - ego ponovo proradi i vraća nas u turobnu stvarnost.
Na nešto višem nivou svesti smo kada o svemu što nas okružuje i utiče razmišljamo, ali sve manje ocenjujemo i svrstavamo stvari na loše i dobre. Mi i dalje imamo brige i probleme, navike, trudimo se da razmišljamo pozitivno, i što se više trudimo lakše ispadamo iz tog "pozitivnog" stanja.
I dalje nemamo poverenja u životnu inteligenciju, prirodu, univerzalni um nego se oslanjamo na svoja iskustva stvorena ličnim rasuđivanjem, procenjivanjem, i dalje su tu programi, emocije koje iskaču kad se nađemo u raznim situacijama, prosto se prepuštamo svojim naučenim stavovima, manirima, načinima odbrane više nesvesno nego svesno a uveliko želimo da promenimo i sebe i one koji nas okružuju, i više nam smetaju drugi nego naša unutrašnja stanja.
Sve dok nosimo svoja svesna i podsvesna uverenja, naše "istine", ostaćemo u tom stanju svesti koje nam prosto iskrivljuje sliku i o sebi i svemu oko sebe...
Četiri nivoa podsvesti koja formiraju našu ličnost: osnovni, genetski, istorijski i nivo duše...
