Sledeći homeopatske principe, kad god je mogla, izbegavala je agresivne postupke, a gde god je mogla, uvodila je u praksu prirodne preparate

Kad Tanja Frleta govori o sebi i onome što radi, dobijete želju da sednete na njenu zubarsku stolicu, otvorite usta i malo se odmorite od života. Ona je dinamična, brza, optimistična, u stalnoj misiji „sačuvajmo osmeh“, i uprkos svim životnim izazovima, nastoji da sačuva te osobine.

Stomatolog je 17 godina, toliko ima svoju ordinaciju „Alhena“, koja je ime dobila po beloj zvezdi u sazvežđu Blizanaca. Od samog početka, gde god je to bilo moguće, uvodila je u praksu prirodne preparate: za ispiranje usta tinkturu nevena (za koju je nedavno ustanovila da je efikasna i u lečenju mačke), za promene u ustima propolis, protiv upalnih procesa kamilicu, kantarion ili neke druge lekovite biljčice u koje je verovala. Samo da bude mekano, nežno, saosećajno...

„Godinama sam razvijala ’mekani pristup’ pacijentima i pronašla načine da ih opustim jer je onda sve drugačije. Homeopatija podrazumeva holistički pristup, a to znači da se pacijent posmatra celovito: njegov emotivni, mentalni i fizički nivo... Kada se sretnemo, prihvatam ga energetski i suočavam se s njegovim strahom i zbunjenošću. Kad se prihvati primena homeopatije, uzimanje anamneze kroz priču, govor pacijentovog tela i izraz lica, onda fizički nivo, to jest sam rad, nije problem. Nikada ne kažem da ja rešavam pacijentov problem, nego da ga nas dvoje rešavamo. I ubod, i popravka, i anestezija, i vađenje... motanje metalnih instrumenata oko vaše glave, sve su to agresivni postupci, a njihova posledica je stres. Kad opustim pacijenta, umesto sa dva kubika, koliko je potrebno da bi se anestezirao jedan zub, učinim to sa pola kubika. Kad moramo da izvadimo zub, zamolim pacijenta za saradnju: ‘Hajde, izađi, molim te.‘“

Homeopatiju je krajem devedesetih učila u Internacionalnoj školi u Novom Sadu kod profesora Pitera Čempela. Bila je u prvoj generaciji polaznika kod nas, i koliko zna, jedini je stomatolog koji homeopatiju primenjuje u praksi. Danas nam pokazuje svoju zalihu homeopatskih preparata, kutiju s bočicama od tamnog stakla koje čuvaju neke magične sastojke: Arnica C30, Chamomilla c30, Hypericum c3 Silica (silika)...

„Sećam se sjajnog eksperimenta koji smo radili učeći ovu metodu. Rečeno nam je da stavimo belu radu na dlan, pokušamo da se koncentrišemo i čujemo šta nam ona kaže, koja bi oboljenja mogla da izleči. I da to zapišemo. Zatvorila sam oči, pomalo skeptična, i pokušala da osetim vibraciju leka. Posle nekog vremena moj spisak imao je deset stavki: krvni sudovi, srce, glava... Kada smo na kraju uporedili spiskove, 80 odsto stavki na njima bilo je isto.

U želji da što manje povredi pacijenta, da ne vadi, ne operiše, ne radi radikalno, da gde god je moguće izbegne agresivne metode, stalno traži nove načine da leči biljkama.

„U stvari, vremenom shvatite da je ljudima najviše potrebna nežnost i briga. Onda mogu da se opuste, pa sve protekne na najbolji mogući način. Sada radim na tome da smislim način za alternativno beljenje zuba, nekom biljčicom ili tako nečim. Još mi to nije pošlo za rukom, ali zar to nije divan izazov?“