U čemu je smisao litije po gradu ili između grada i sela: zašto je bitan krsni hod

U krsnom hodu, gde se nose ikone i barjaci, vrši se moleban, odnosno molitveno pojanje. Tu se vernici u molitvi sjedinjuju sa Bogom, a ta molitva osvećuje našu zemlju, naše gradove i sela. A ako u tim litijama učestvuju parohijani i iz drugih hramova, ta zajendička molitva ih sjedinjuje, a njihove ulice i trgovi postaju zajednički hram pod otvorenim nebom.

Takve litije blagodatno deluju na duše onih koji se mole. Mnogi ljudi sa strane će takav krsni hod doživeti kao pozorišnu predstavu, ali neki od njih će se sigurno setiti Boga, pomoliti se, tako da molitva pravoslavnih hrišćana, koji sa velikom ozbiljnošću i usrdnošću vrše svoj molitveni hod, postaje propoved o Živom Vaskrslom Hristu.

Ali, sve je to moguće samo ako je krsni hod dobro organizovan, gde nema političkih i nacionalnih parola ili bilo kakve necrkvene simbolike. Za to su odgovorni organizatori litije, sveštenici i njihovi pomoćnici.

Da li ste prirodni iscelitelj: 14 znakova da ste empata koji ne treba da vas brinu...

Međutim, litija, koju vode mirjani ili sveštenoslužitelji, koji praktično ne rukovode litijom i ne pobuđuju narod na molitvu, može da se preobrati u manifestaciju gde ljudi sa svetinjama tumaraju po gradskim i seoskim drumovima, gde im se cilj i ne prepoznaje. Tako da osim ritualne šetnje verujućih ljudi, bez molitve i razumnog hrišćanskog opredeljenja, ništa blagodatno i osvećujuće neće proizaći. Moguće je da će se mnogi učesnici takvih litija osećati kao da su ispunili neki dug, ali i da okolina stekne utisak da su sreli neke neobične ljude, ili čak čudake.

Protojerej Boris Balašov je nastojatelj hrama posvećenog ikoni Majke Božije "Svih žalosnih Radost" u gradu Klinu Moskovske oblasti, profesor Pravoslavne gimnazije na vanrednim bogoslovskim studijama, na teološkoj katedri Klinske filijale Moskovskog Državnog Univerziteta.

Izvor: Manastir Lepavina