Nenasilna borba Bude Milosrđa za mir

Dalaj-lama podstiče nas da budemo putnici na ovom svetu, da tražimo istinu. Otkako se našao u egzilu pre pedeset godina, bez odmora putuje svetom i neumorno na nenasilan način ukazuje na probleme s kojima se njegov narod suočava. Uvek je isticao da problem Tibeta nije njegova, dalaj-lamina budućnost, već budućnost celokupnog tibetanskog naroda.

Ove godine navršava se pedeset godina otkako je ustanak protiv okupacije Tibeta na brutalan način ugušen i dalaj-lama se našao u egzilu. On se već decenijama trudi da ostvari dijalog sa zvaničnicima u Pekingu i u nekoliko navrata činilo se da je napravljen pomak. Za rešavanje statusa Tibeta dalaj-lama zagovara takozvano „srednje rešenje“: autonomnu vladavinu Tibeta u okviru Kine. Kineske vlasti su, međutim, još uvek skeptične i veruju da on samo želi nezavisnost.

Pronađite na internetu dokumentarac „The Unwinking Gaze“, koji vam može dati svežu perspektivu. U njemu je dalaj-Lama predstavljen kao osoba, a ne kao političar koji ne insistira na nezavisnosti Tibeta. On smatra da Tibet treba da se modernizuje, da to ne može sam da uradi i da mu je potrebna pomoć Kine.

Iako većina ljudi u Tibetu danas nisu autohtoni Tibetanci, najviše zbog masovnih naseljenja Han Kineza, dalaj-lama nije odustao od mirnog, nenasilnog otpora i veruje da se može naći rešenje koje će biti dobro za sve. U knjizi „City Dharma“ („Gradska darma“), Arthur Jeon opisuje kako je dalaj-lamu neko pitao zašto nije uzvratio borbom protiv Kineza. On mu je odgovorio: „Pa, rat je zastarela ideja… Naravno, mozak može da racionalizuje povratnu borbu, ali srce nikada ne bi razumelo. Onda bi se ti iznutra podelio, između srca i uma – i rat bi bio u tebi.“

Nobelova nagrada za mir

Zbog svojih konstruktivnih i naprednih predloga za rešenje međunarodnih konflikata, problema kršenja ljudskih prava i globalnih ekoloških problema, dalaj-lama je 1989. dobio Nobelovu nagradu za mir. U svom obrazloženju, Komitet za dodelu nagrada istakao je činjenicu da se „dalaj-lama neprekidno suprotstavljao korišćenju sile u svojoj borbi za oslobođenje Tibeta … on je zagovarao mirna rešenja koja se baziraju na toleranciji i uzajamnom poštovanju kako bi se sačuvalo istorijsko i kulturno nasleđe njegovog naroda.“

„Počastvovan sam i duboko dirnut što jednu ovako važnu nagradu dajete jednostavnom monahu iz Tibeta; ja nisam niko poseban“, bio je odgovor koji je nasmejao milione ljudi.

U svom govoru u Oslu on je ponovo iskoristio priliku da istakne da nasilje samo rađa nasilje i patnju i da će njihova borba nastaviti da bude bez nasilja i bez mržnje. „Mi se trudimo da okončamo patnje naših ljudi, a ne da nanesemo patnju drugima.“

Dijalog između Istoka i Zapada

Početkom devedesetih godina prošlog veka, jedan neobičan simpozijum održan je na Harvardu. Naučnici iz raznih oblasti dobili su priliku da razmene mišljenja o nauci uma; medicinski eksperti delili su svoje mišljenje sa svojim kolegama iz oblasti obrazovanja, profesori indo-tibetanskog budizma sa psihijatrima, neurobiolozi sa psihobiolozima, i svi između sebe o konceptima i razumevanjima koji se tiču te nauke. Simpozijum je, zapravo, predstavljao proslavu decenijskog zajedničkog istraživanja između harvardske medicinske škole i zajednice tibetanskih budista. Logično je bilo da počasni gost bude dalaj-lama, koji je svu svoju podršku i dao početku te nesvakidašnje saradnje.

Sve je počelo kada je profesor medicine na Harvardu Robert Benson 1979. upoznao dalaj-lamu i nadao se da će dobiti dozvolu da prostudira navodno izvanredne efekte gTum-mo na um i telo.

To je napredna meditativna tehnika tibetanskog budizma koja se izvodi da bi se generisala unutrašnja telesna toplota usmerena na rastvaranje čvorova svesnosti u okviru centralnog nervnog sistema i dovodi do transformisanih stanja realizacije. Propratni efekat koji je zanimao zapadnu nauku bili su talasi toplote koji zrače sa površine tela.

Jedan od načina kako se testira nivo dostignut u toj naprednoj meditaciji jeste da se monah ogrne mokrim ledenim čaršavom koji mora da osuši na svom telu koristeći gTum-go meditacijsku tehniku; ili dok sedi na snegu i meditira, uzima se u obzir količina snega koju je otopio ispod sebe i oko sebe šireći toplotu.

Prema rečima profesora Bensona, naučna istraživanja pokazala su da napredne tehnike meditacije zaista dovode do dubokih, dosad neprepoznatih kapaciteta ljudskog uma i tela.

Ako vas zanima šta zapadna kognitivna nauka i neurologija mogu da dobiju od tibetanske nauke uma, da li um može da posmatra i razume svoju prirodu, ili pak kako um može da utiče na telo, potražite knjigu „MindScience - An East-West Dialogue“, gde ćete naći skup eseja sa tog simpozijuma.

Dalaj-lama učestvovao je i na mnogim drugim konferencijama o nauci i spiritualnosti omogućavajući da svet ima pristup tibetanskim drevnim tehnikama i znanjima i promovišući naučna istraživanja budističkih meditacija. Još jedan primer jeste stvaranje Mind and Life Institutea (Institut za um i život http://www.mindandlife.org/), koji je nastao iz saradnje nauke i budizma. S druge strane, dalaj-lama pokrenuo je kampanju da se naučno obrazovanje uvrsti u program tibetanskih budističkih škola i neprekidno ističe značaj nauke.

On čvrsto veruje da je zajednički cilj budizma i nauke da služe čovečanstvu. Njegove reči na dodeli Nobelove nagrade za mir još uvek odzvanjaju: „Sa naukom koja sve više ima uticaj na naše živote, religija i spiritualnost moraju da igraju važniju ulogu i podsete nas na našu humanost. Kontradikcija između njih ne postoji. Kroz svaku imamo važan uvid u drugu. I nauka i Budina učenja govore o fundamentalnom jedinstvu svih stvari. To je bitno ako ćemo preduzeti pozitivne i odlučne akcije za goruće probleme životne okoline.“