Praznik posvećen Svetom apostolu Pavlu proslavlja se dan posle Petrovdana 13. jula, a narodni naziv je Pavlovdan.
Sveti Pavle rođen je kao Savle, učen jeverejski farisej koji jue bipo priznat u duštvu i imao je visok status. Od svog oca, učenog rabina, Pavle je stekao prvo obrazovanje u Tarsu, gde je pored Mojsijevog zakona učio i tkački zanat; izrađivao je ćilime i vojničke šatore, što će mu kasnije, na misionarskim putovanjima, biti jedan od načina izdržavanja. Tars je bio čuven Univerzitet, a nakon toga školovanje je nastavio u Jerusalimu, dok je grčki jezik i grčku književnost znao je od rane mladosti.
U Svetom Pismu pominje se kao čovek koji je progonio hrišćane i bacao ih u tamnice, ali nakon čudesnog božanskog čina i upoznavanja sa verom, savle je posato apostol Pavle. U Damasku i Arabijskoj pustinji, Sveti Pavle je proveo tri godine. Ostatak života proveo je pripovedajući hrišćanstvo. Autor je 14 knjiga i poslanica Novoga Zaveta.
Za Pavlovdan se vezuju slični običaji kao za Petrovdan. Veruje se da treba izbegavati teške fizičke poslove, već da se treba posvetiti molitvi i negovanju duše. Na Petrovdan se poklanjaju jabuke prijateljima, komšijama i dragim osobama, ali se pravi i kolač. Isti taj kolač prema verovanju treba napraviti i na Pavlovdan. Reč je o kolaču u kojem su glavni sastojak jabuke, a koji se sprema za sreću, zdravlje i sladak život. Sreća će biti još lepša ako u pravljebnju koklača učestvuju i deca.
Izvor: Sensa