Zavist i mržnja u modernom vremenu proširile su se iz svakodnevnog života i na Intenet i društvene mreže. Ovo su toksične emocije koje truju srce i dušu, a zavidna osoba prestaje da posmatra svoj život, već zaslepljen apovim negativnim emocijama, zadire u tuđe živote, gaji seme negativnih emocija i gubi sopstveni mir. Ona prestaje da živi jer se stalno poredi sa drugima - tuđi, a ne njen život, postaje centar sveta.
Kroz negovanje zavisti i mržnje jeste duhovnabolest, a koliko nama mogu pštetiti tuđi zli pogledi? U njima nema ničeg magijskog, jer ako u vašoj duši vlada vrlina i dobrota, onda možete smatrati da ste već zaštićeni. Osoba koja je ovde na udaru svakako je ona koja zavidi i širi negativna osećanja, u njenom srcu je otrov. Ipak, nije jednostavno i nimalo prijatno ako znate da vam neko ne želi dobro. U tom slučaju važno je preuzeti neke korake kako bi se zavist iskorenila i kako bi se od nje zaštitili.
Još u starim vremenima govorilo se da se ne hvalimo previše, a posebno da ne otkrivamo ljudima planove i posao koji nije dovršen. Na ovaj način možete svoje aktivnosti zaštiti, a i sprečiti seme zavisti u tuđem srcu. Duhovni oci su govorili da pored gajenja vrlina u svom srcu, moćna zaštita od zavisti i mržnje jeste molitva. smatrali su da se Bogu treba moliti kako bi nas štitio od neprijatelja, ali i da se treba moliti za ljude koji mrze i zavide kako bi se što pre oslobodili tog očaja.
Teolog Hermogen Ivanovič Šimanski govorio je: Zavist u čoveku daje sledeće gorke proizvode: suparništvo, bes, lošu volju, zlonamernost, neprijateljstvo i mržnju, svađe, ogovaranje, laži i klevete, podsmeh, podmuklost, likovanje u nesreći drugih, obmanu i licemerje."
Ukoliko u sebi primetite "crva zavisti", važno je da ga odmah priznate i da radite na duhovnomrazvoju kako biste se oslobodili ove toksične emocije.
Izvor: Sensa